1Nakon ovoga David je upitao Gospoda: „Da li da odem u jedan od gradova Jude?“ Gospod mu odgovori: „Idi!“ David opet upita: „Kuda da idem?“ Gospod odgovori: „U Hevron.“
2David ode tamo gore. S njim su takođe otišle i njegove dve žene, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja, Navalova udovica iz Karmila.
3David je sa sobom poveo i svoje ljude, svakog sa svojom porodicom, i tako su se nastanili u Hevronu.
4Tada su došli Judejci i tamo pomazali Davida za cara nad Judinim domom. A kad su Davidu javili da su ljudi iz Javis-Galada sahranili Saula,
5David je poslao glasnike ljudima iz Javis-Galada i rekao im: „Neka vas Gospod blagoslovi, zato što ste učinili ovo milostivo delo vašem gospodaru, Saulu, sahranivši ga.
6Neka sad Gospod iskaže vama milost i vernost. Pošto ste to učinili i ja ću pokazati dobrotu prema vama.
7A sad se ohrabrite i držite se muški. Vaš gospodar Saul je mrtav, a mene je dom Judin pomazao da im budem car.“
8Međutim, Avenir, sin Nerov, zapovednik Saulove vojske, uzme Saulovog sina Isvosteja, odvede ga u Mahanajim,
9i zacari ga nad Galadom, Asurom, Jezraelom, Jefremom, Venijaminom, i nad svim Izrailjem.
10Isvosteju, Saulovom sinu, bilo je četrdeset godina kad je postao car nad Izrailjem, a vladao je dve godine. Ipak, dom Judin je sledio Davida.
11David je bio car u Hevronu nad domom Judinim sedam godina i šest meseci.
12Avenir, sin Nerov, i sluge Isvosteja, Saulovog sina, izađu iz Mahanajima i dođu u Gavaon.
13A i Joav, sin Serujin i sluge Davidove izađu i sretnu se sa njima kod gavaonskog jezera. Jedni su stali s jedne strane jezera, a drugi sa suprotne strane.
14Avenir reče Joavu: „Hajde neka ustanu momci da se takmiče pred nama.“ „Neka ustanu!“ — reče Joav.
15Oni ustanu i nabroje se: dvanaest za Venijamina, za Isvosteja i Saula, i dvanaest od Davidovih slugu.
16Svako zgrabi svoga protivnika za glavu i zari mu nož u bok, i tako zajedno padoše. Zato se to mesto prozvalo „Helkat-Asurim“, a nalazi se u Gavaonu.
17Tog dana je došlo do teške bitke, ali su Avenir i Izrailjci bili poraženi od Davidovih slugu.
18Tamo su bila i trojica Serujinih sinova: Joav, Avisaj i Asailo. Asailo je bio hitrih nogu kao srna u polju.
19Asailo je gonio Avenira; bio mu je za petama, ne skrećući ni desno ni levo.
20Opazivši ga iza sebe, Avenir mu reče: „Jesi li to ti, Asailo?“ „Ja sam“ — odgovori on.
21Avenir mu reče: „Skreni desno ili levo, pa uhvati jednog od momaka i uzmi njegovo oružje.“ Ali Asailo nije hteo da prestane ga goni.
22Avenir je opet rekao Asailu: „Prestani da me goniš! Zašto da te sastavim sa zemljom? Kako onda da pogledam tvom bratu Joavu u lice?“
23Pošto je Asailo to odbio, Avenir ga je tako udario zadnjim delom koplja, da mu je koplje prošlo kroz leđa. Asailo je pao tamo i umro na mestu. Ko god je došao na mesto gde je Asailo pao i umro, zaustavio bi se.
24Joav i Avisaj su i dalje gonili Avenira. Sunce je bilo na zalasku kad su došli do Ame, koja je nasuprot Gije, na putu prema gavaonskoj pustinji.
25Venijaminovci su se svrstali oko Avenira u jednu četu i zaustavili se na vrhu jedne uzvišice.
26Tada Avenir doviknu Joavu i reče: „Zar će mač doveka proždirati? Zar ne vidiš da će ishod biti poguban? I koliko će još proći dok ne kažeš narodu da prestane da goni svoju braću?“
27Joav reče na to: „Živoga mi Boga, da nisi progovorio, narod bi nastavio da goni svoju braću sve do sledećeg jutra.“
28Tada je Joav zatrubio u trubu, pa je sav narod stao; nisu više gonili Izrailja, i nisu se više borili.
29Avenir i njegovi ljudi su cele te noći hodali kroz Aravu, pa su prešli preko Jordana. Zatim su prošli sav Vitron i došli u Mahanajim.
30A Joav se vratio iz potere za Avenirom. Kad je okupio sav narod, primetili su da nedostaje devetnaest Davidovih slugu, i Asailo.
31Davidove sluge su, pak, pobile tri stotine šezdeset Venijaminovaca, koji su bili Avenirovi ljudi.
32A Asaila su odneli i sahranili ga u pećini njegovog oca u Vitlejemu. Joav i njegovi ljudi su hodali cele noći i došli u Hevron kad je svanuo dan.