1A kada se Josafat, car Jude, mirno vratio u Jerusalim, svojoj kući,
2susreo ga je videlac Juj, Hananijin sin. On reče caru Josafatu: „Pomažeš podlacima i voliš one što mrze Gospoda? Zato se Gospod gnevi na tebe.
3Ali, našlo se i nešto dobro kod tebe, jer si uklonio Aštartine stupove iz zemlje i usmerio si svoje srce da traži Boga.“
4Josafat je prebivao u Jerusalimu. Ponovo je obišao narod od Vir-Saveje do gorja u Jefremu i vratio ga Gospodu, Bogu njihovih otaca.
5Postavio je sudije po zemlji, po svim Judinim utvrđenim gradovima, od grada do grada.
6Sudijama je rekao: „Pazite šta radite! Jer ne sudite za ljude već za Gospoda koji je sa vama dok sudite.
7Zato se bojte Gospoda, pazite kako radite. Naš Gospod Bog nije nepravedan, pristrasan i podmitljiv.“
8Josafat je i u Jerusalimu postavio neke Levite, sveštenike i glavare izrailjskih otačkih domova za Gospodnji sud i parnice Jerusalimljana.
9Zapovedio im je: „Radite ovo u bogobojaznosti, verno i celim srcem.
10U svim slučajevima koji vam se dodele od vaše braće koja prebivaju u svojim gradovima — a tiču se ubistva, Zakona, zapovesti, propisa, uredaba — upozorite ih da ne skrive Gospodu, da gnev ne dođe na vas i vašu braću. Radite tako i nećete biti krivi.
11Dakle, Prvosveštenik Amarija će vam zapovedati u svakoj stvari Gospodnjoj. Zevadija, sin Ismailov i vladar Judinog doma će vam zapovedati u svim carskim poslovima, a Leviti će upravljati pred vama. Budite odvažni i radite! Neka je Gospod sa dobrima!“