Bible

1 Dugo se vodio rat između doma Saulovog i doma Davidovog, ali je dom Davidov sve više jačao a dom Saulov slabio. 2 Davidu su se rodili sinovi u Hevronu: njegov prvenac Amnon, od Ahinoame Jezraelke, 3 drugi Hileav, od Avigeje, udovice Navala iz Karmila, treći Avesalom, sin Mahe, ćerke Talmaja, gesurskog cara, 4 četvrti Adonija, sin Agitin, peti Sefatija, sin Avitalin, 5 i šesti Itram, od Davidove žene Egle. Ovi su se rodili Davidu u Hevronu. 6 U toku rata između doma Saulovog i doma Davidovog, Avenir je ojačao svoj položaj u domu Saulovom. 7 Saul je imao inoču po imenu Resfa, ćerku Ajinu. Isvostej reče Aveniru: „Zašto si legao sa inočom moga oca?“ 8 Avenir se veoma razgnevio na Isvostejeve reči, pa mu je rekao: „Zar sam ja pasja glava iz Jude? I dan danas pokazujem odanost domu tvoga oca Saula, njegovoj braći i prijateljima, i nisam te izručio u Davidove ruke, a ti mi danas nalaziš krivicu zbog jedne žene. 9 Neka Bog kazni Avenira, i još više, ako ne ostvarim za Davida ono što mu se Gospod zakleo, 10 da će preneti carstvo s doma Saulovog i uspostaviti presto Davidu nad Izrailjem i Judom od Dana do Vir-Saveje.“ 11 Isvostej se nije usudio da kaže ni reč Aveniru jer ga se plašio. 12 Avenir je, zatim, poslao glasnike Davidu u svoje ime govoreći: „Čija je zemlja? Sklopi savez sa mnom, pa ću ti pomoći da pridobiješ sav Izrailj.“ 13 David odgovori: „Dobro, sklopiću savez s tobom. Međutim, zahtevam od tebe jedno: ne pojavljuj se preda mnom ako mi ne dovedeš Mihalu, Saulovu ćerku, kad dođeš da me vidiš.“ 14 David je poslao glasnike Isvosteju, sinu Saulovom, govoreći: „Daj mi moju ženu Mihalu, koju sam isprosio za stotinu filistejskih obrezaka.“ 15 Isvostej je poslao po nju, pa ju je uzeo od njenog muža Faltila, sina Laisova. 16 Njen muž je pošao s njom plačući iza nje sve do Vaurima. Tada mu je Avenir rekao: „Idi, vrati se kući.“ I on se vrati. 17 A Avenir je razgovarao sa izrailjskim starešinama. Rekao je: „Vi već duže vremena tražite da David bude car nad vama. 18 Učinite to sada, jer je Gospod obećao Davidu: ’Rukom svog sluge Davida izbaviću svoj narod Izrailj iz ruku Filistejaca i iz ruku svih njihovih neprijatelja.’“ 19 Avenir je razgovarao i sa Venijaminovcima. Potom je Avenir preneo Davidu u Hevronu da je sve to po volji Izrailju i svem domu Venijaminovom. 20 Kad je Avenir sa dvadeset ljudi došao k Davidu u Hevron, David je priredio gozbu za Avenira i ljude koji su bili s njim. 21 Avenir reče Davidu: „Spremiću se i poći da okupim sav Izrailj za svog gospodara, cara, a oni će sklopiti savez s tobom, pa ćeš vladati nad svime što hoćeš.“ Zatim je David otpremio Avenira, te je ovaj otišao u miru. 22 Uto se vrate Davidove sluge i Joav iz pohoda, donoseći sa sobom veliki plen. Avenir nije više bio sa Davidom u Hevronu, jer ga je David otpremio u miru. 23 Kad je došao Joav i sva vojska s njim, javili su Joavu: „Došao je Avenir, sin Nerov, k caru koji ga je otpremio, pa je otišao u miru.“ 24 Joav dođe k caru i reče: „Šta si to učinio? Avenir je, eto, došao k tebi. Zašto si ga otpremio? A sada je otišao. 25 Zar ne znaš da je Avenir, sin Nerov, došao da te obmane? Došao je on da sazna tvoje korake i da otkrije sve što radiš.“ 26 Joav izađe od Davida i pošalje glasnike za Avenirom. Oni su ga vratili od studenca Sire. No, David nije znao za to. 27 Kad se Avenir vratio u Hevron, Joav ga je poveo u stranu unutar gradskih vrata da, tobože, razgovara s njim nasamo, i onde mu zadao ubod u stomak. Tako je Avenir umro zato što je prolio krv Joavovog brata Asaila. 28 Kasnije, kad je David čuo o tome, rekao je: „Ja i moje carstvo smo doveka nevini pred Gospodom za krv Avenira, sina Nerovog. 29 Neka krivica padne na Joava i na sav dom oca njegovoga. Ne ponestalo u Joavovom domu ljudi koji pate od izliva ili gube, ljudi koji se hvataju vretena ili ginu od mača, i ljudi koji nemaju hleba.“ 30 Tako su Joav i njegov brat Avisaj ubili Avenira, zato što je ubio njihovog brata Asaila u bici kod Gavaona. 31 David reče Joavu i svemu narodu koji je bio s njim: „Razdrite svoju odeću i obucite se u kostret, pa naričite pred Avenirom.“ I David je išao za nosilima. 32 Sahranili su Avenira u Hevronu. Car je glasno plakao na Avenirovom grobu, a plakao je i sav narod. 33 Car je ispevao tužbalicu za Avenira, rekavši: „Zar je trebalo da pogine Avenir, kao što luda umire? 34 Ruke tvoje ne behu vezane, noge ti ne behu okovane, a ti pade kao od zlikovaca.“ Sav je narod nastavio da plače za njim. 35 Zatim je sav narod došao nudeći Davida da pojede nešto, dok je još dan. Ali David se zakleo: „Neka me Bog kazni, i još više, ako okusim hleba ili nešto drugo pre zalaska sunca.“ 36 Sav je narod primio to k znanju i bilo im je po volji. I što god je car činio bilo je po volji svemu narodu. 37 Tog dana je sav narod, i sav Izrailj, uvideo da car nije bio umešan u ubistvo Avenira, Nerovog sina. 38 Car reče svojim slugama: „Ne znate li da je danas pao knez i veliki čovek u Izrailju? 39 Danas sam još uvek slab, iako sam pomazani car. Ovi ljudi, Serujini sinovi, prejaki su za mene. Neka Gospod plati zlikovcu po njegovom zlu.“