Bible

1 Tamo se zadesila neka ništarija, po imenu Seva, sin Vihrijev, Venijaminovac. On je zatrubio u rog i rekao: „Nemamo mi udela sa Davidom! Nema nama nasledstva sa sinom Jesejevim! Svaki u svoj šator, Izrailju!“ 2 Tada su svi Izrailjci odstupili od Davida i pošli za Sevom, Vihrijevim sinom. A Judejci su verno sledili svog cara od Jordana do Jerusalima. 3 Kad je David došao svojoj kući u Jerusalim, car je uzeo svojih deset inoča koje je ostavio da čuvaju dvor i odveo ih u jednu kuću pod stražom. On se starao za njih, ali sa njima nije spavao. One su ostale zatvorene do dana svoje smrti, živeći kao udovice. 4 Car reče Amasi: „Okupi mi Judejce za tri dana, a i ti budi ovde.“ 5 Amasa ode i okupi Judu, ali mu je uzelo duže od roka koji mu je dao car. 6 David reče Avisaju: „Sada će nam Seva, sin Vihrijev, naneti više zla nego Avesalom. Zato uzmi sluge svoga gospodara i kreni u poteru za njim, da ne bi našao sebi utvrđene gradove i umakao nam.“ 7 Joavovi ljudi zajedno sa Herećanima i Felećanima, i svim ratnicima, krenu za njim. Napustili su Jerusalim i dali se u potragu za Sevom, sinom Vihrijevim. 8 Kad su bili kod velikog kamena u Gavaonu, Amasa dođe pred njih. Joav je na sebi nosio bojnu odeću, a uz bok mu je bio pripasan mač u koricama. Ali kad je pošao, mač je ispao. 9 Joav reče Amasi: „Je li sve kako treba, brate moj?“ Joav uze Amasu desnom rukom za bradu da ga poljubi. 10 Amasa se nije obazreo na mač u Joavovoj ruci; Joav mu zari mač u stomak, tako da mu se utroba prosula na zemlju. Nije bilo potrebe da ga udari dvaput; na mestu je ostao mrtav. A Joav i njegov brat Avisaj su nastavili poteru za Sevom, sinom Vihrijevim. 11 Jedan od Joavovih ljudi je stao kod Amasinog tela i rekao: „Ko je uz Joava i Davida, neka ide za Joavom!“ 12 A Amasa je ležao u svojoj krvi nasred puta. Kad je čovek video da se sav narod zaustavlja, odvukao je Amasu s puta u polje i pokrio ga plaštom; video je da će se zaustaviti svako ko prođe. 13 Pošto su Amasu sklonili s puta, svi ljudi su krenuli za Joavom da gone Sevu, sina Vihrijevog. 14 On je prošao kroz sva izrailjska plemena sve do Avel Vet-Mahe. Okupili su se i svi Virani i pošli za njim. 15 Kad je sav narod sa Joavom došao, opkolili su ga u Avel Vet-Mahi. Podigli su nasip koji je stajao oko grada. Dok su potkopavali zid da ga sruše, 16 jedna mudra žena pozva iz grada: „Čujte! Čujte! Recite Joavu: ’Primakni se ovamo da razgovaram s tobom.’“ 17 Kad joj se Joav primakao, žena je rekla: „Jesi li ti Joav?“ On odgovori: „Jesam.“ Ona mu reče: „Poslušaj reči svoje sluškinje.“ On reče: „Slušam.“ 18 Ona reče: „Nekada su govorili: ’Neka traže savet u Avelu’, i tako bi završili stvar. 19 Mi smo miroljubivi i odani u Izrailju. Zašto tražiš da uništiš grad, koji je jedan od najvažnijih gradova u Izrailju? Zašto hoćeš da proždereš nasledstvo Gospodnje?“ 20 Joav odgovori: „Daleko bilo! Daleko bilo od mene da ga prožderem ili uništim! 21 Nije reč o tome, već o čoveku iz Jefremove gore, po imenu Seva, sinu Vihrijevom, koji je podigao ruku na cara Davida. Izručite samo njega i ja ću se povući iz grada.“ Žena odgovori Joavu: „Evo, biće ti bačena njegova glava preko zida.“ 22 Žena dođe k svemu narodu sa svojim mudrim predlogom. Tako su odsekli glavu Sevi, sinu Vihrijevom, i bacili je Joavu. Tada je Joav zatrubio u rog, pa su se svi razišli od grada svojim kućama, a on se vratio caru u Jerusalim. 23 Joav je bio nad svom izrailjskom vojskom, a Venaja, sin Jodajev, je bio nad Herećanima i Felećanima. 24 Adoram je bio nad prisilnim radom, a Josafat, sin Ahiludov, je bio dvorski savetnik. 25 Seva je bio pisar a Sadok i Avijatar su bili sveštenici. 26 Ira Jairanin je, takođe, bio Davidov sveštenik.