Bible

1 Ahitofel reče Avesalomu: „Dopusti mi da izaberem dvanaest hiljada ljudi, te da se dignem u poteru za Davidom već ove noći. 2 Napašću ga dok je izmoren i klonulog duha, pa ću ga uplašiti, te će pobeći sav narod koji je s njim. Ubiću samo cara, 3 te ću ti dovesti natrag sav narod. A kad se sav narod vrati tebi, osim čoveka koga tražiš, sav će se narod umiriti.“ 4 Ovaj savet se učinio valjanim i Avesalomu i svim izrailjskim starešinama. 5 Tada Avesalom reče: „Pozovite Husaja Arkijanina, da čujemo šta i on ima da kaže.“ 6 Kad je Husaj došao Avesalomu, Avesalom mu reče: „Ahitofel je dao ovaj savet. Hoćemo li postupiti po njegovom savetu? Ako ne, šta ti kažeš?“ 7 Husaj reče Avesalomu: „Ovaj put savet koji je dao Ahitofel nije dobar.“ 8 Husaj nastavi: „Ti znaš da su tvoj otac i njegovi ljudi ratnici, i da su razjareni kao medvedica kad joj otmu medvediće u polju. Tvoj otac je izvrstan borac i neće noćiti s narodom. 9 On se sada krije u nekoj jami ili na nekom drugom mestu. Ali ako neko od naših padne u prvom udaru, proširiće se glas: ’Izgibe narod koji sledi Avesaloma!’ 10 Tada će se i ratnik, u koga je lavlje srce, uplašiti, jer sav Izrailj zna da je tvoj otac ratnik, i da su ljudi s njim izvrsni borci. 11 Stoga, savetujem da se sav Izrailj, od Dana do Vir-Saveje, okupi oko tebe, da ga bude mnogo kao peska na morskoj obali, i da ti lično pođeš u boj. 12 Tada ćemo navaliti na njega gde god se našao, i oboriti se na njega kao što rosa pada na zemlju, te neće preživeti ni on niti ijedan od ljudi što su sa njim. 13 A ako se povuku u grad, sav će Izrailj doneti užad pod taj grad, pa ćemo ga odvući do potoka, sve dok od njega ne ostane ni kamičak.“ 14 Avesalom i svi Izrailjci rekoše na to: „Savet Husaja Arkijanina je bolji od Ahitofelovog saveta.“ Jer Gospod je bio odredio da Ahitofelov savet, koji je bio bolji, bude osujećen, da bi Gospod doveo propast na Avesaloma. 15 Husaj reče sveštenicima Sadoku i Avijataru: „Tako i tako je Ahitofel savetovao Avesalomu i Izrailjevim starešinama, a ja sam savetovao tako i tako. 16 A sad brzo pošaljite poruku i javite Davidu: ’Nemoj noćas noćiti kod rečnih gazova u pustinji, nego pređi preko, inače će biti uništeni i car i sav narod koji je s njim.’“ 17 A Jonatan i Ahimas su čekali u En-Rogilu; jedna sluškinja je dolazila i donosila im vesti, a oni su odlazili i izveštavali cara Davida. Naime, oni nisu mogli da idu u grad da ih ne bi videli kako ulaze u grad. 18 Međutim, video ih je neki dečak, pa je javio Avesalomu. Oni su brzo otišli, pa su došli u kuću jednog čoveka u Vaurimu, koji je imao bunar u svome dvorištu. Oni se spustiše u njega. 19 Tada je čovekova žena uzela prostirku i pokrila otvor bunara. Na nju je razasula prekrupu, tako da niko nije znao za ovo. 20 Kad su Avesalomove sluge došle kod ženine kuće rekli su: „Gde su Ahimas i Jonatan?“ Žena im odgovori: „Prešli su preko potoka.“ Oni su ih tražili, ali pošto ih nisu našli, vratili su se u Jerusalim. 21 Nakon što su otišli, ona dvojica su se popela iz bunara i otišla i javila caru Davidu. Rekli su Davidu: „Ustani i brzo pređi preko vode, jer im je Ahitofel tako i tako savetovao protiv vas.“ 22 Tada su David i sav narod s njim ustali, pa su prešli preko Jordana. Do svanuća nije bilo ni jednog koji nije prešao preko Jordana. 23 Kad je Ahitofel video da se nije postupilo po njegovom savetu, osedlao je magarca, spremio se i otišao kući u svoj grad. I pošto je dao uputstva za svoj dom, obesio se i umro. Sahranili su ga u grobu njegovih predaka. 24 A David je došao u Mahanajim, dok je Avesalom sa svim Izrailjcima prešao preko Jordana. 25 Avesalom je postavio Amasu nad vojskom umesto Joava. Amasa je bio sin nekog čoveka po imenu Itra Izrailjac, koji je obležao Avigeju, ćerku Nasovu, sestru Seruje, majke Joavove. 26 Izrailj i Avesalom su se utaborili u oblasti Galada. 27 Kad je David stigao u Mahanajim, Sovije, sin Nasov iz Rave amonske, Mahir, sin Amilov iz Lo-Devara, i Varzelaj Galađanin iz Rogelima, 28 donesoše postelje, čaše, zemljane sudove; pšenicu i ječam, brašno, prženo zrnje, pasulj i sočivo; 29 med, maslo, ovčiji i kravlji sir. To su doneli za jelo Davidu i narodu s njim, jer su rekli: „Narod je ogladneo, izmorio se i ožedneo u pustinji.“