Bible

1 Kad je David malo odmakao od vrha, došao mu je u susret Siva, Mefivostejev sluga, s parom osedlanih magaraca, na kojima je bilo dve stotine hlebova, stotinu grudvi suvog grožđa, stotinu plodova letnjeg voća i mešina vina. 2 Car reče Sivi: „Šta si naumio s ovim?“ Siva odgovori: „Magarci su da ih carev dom jaše, hleb i letnje voće je da ih momci jedu, a vino je da ga piju oni koji malakšu u pustinji.“ 3 „A gde je sin tvoga gospodara?“  —  upita car. Siva odgovori: „Eto, on je ostao u Jerusalimu, jer kaže: ’Danas će mi dom Izrailjev vratiti carstvo moga dede.’“ 4 Car na to reče: „Sve što pripada Mefivosteju sada pripada tebi.“ „Klanjam se  —  odgovori Siva. Samo da nađem naklonost u očima svoga gospodara cara.“ 5 Kad je car David došao u Vaurim, izašao je neki čovek iz Saulovog doma, po imenu Semaj, sin Gire; izašao je i proklinjao. 6 On je bacao kamenje na cara Davida i na sve njegove sluge, iako su Davidu, s desna i s leva, bili sva vojska i svi ratnici. 7 Semaj je proklinjao govoreći: „Odlazi, odlazi, krvniče i ništarijo! 8 Gospod ti je vratio za svu krv doma Saulovog na čije si se mesto zacario. Gospod je predao carstvo u ruke tvoga sina Avesaloma. Eto, tvoje zlo je došlo na tebe, jer si krvnik!“ 9 Tada Avisaj, sin Serujin, reče: „Zašto da ovaj mrtvi pas proklinje moga gospodara, cara? Pusti me da odem tamo i odsečem mu glavu!“ 10 Car reče: „Šta ja imam s vama, sinovi Serujini? On proklinje zato što mu je Gospod rekao da proklinje Davida. I ko će reći: ’Zašto ovo radiš?’“ 11 David još reče Avisaju i svim svojim slugama: „Evo, moj sin, koji je izašao iz mog tela, traži da mi uzme život, a kako neće ovaj Venijaminovac? Pusti ga, neka proklinje, jer mu je Gospod to rekao. 12 Možda će Gospod videti moju muku i uzvratiti mi dobrotom za njegovu kletvu.“ 13 David i njegovi ljudi su nastavili svojim putem, a Semaj je išao kraj obronka gore, proklinjući i bacajući kamenje i prašinu na njega. 14 Car i sav narod s njim su došli iscrpljeni tamo, pa su predahnuli. 15 A Avesalom je došao sa svim izrailjskim narodom u Jerusalim zajedno s Ahitofelom. 16 Kad je Husaj Arkijanin, Davidov prijatelj, došao Avesalomu, Husaj je rekao Avesalomu: „Živeo car! Živeo car!“ 17 Avesalom reče Husaju: „Zar je ovo odanost tvome prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?“ 18 Husaj odgovori Avesalomu: „Ne, ja sam za onoga koga je izabrao Gospod, ovaj narod i svi Izrailjci, i s njim ću i ostati. 19 Osim toga, kome ću služiti ako ne Davidovom sinu? Kako sam služio tvome ocu, tako ću služiti i tebi.“ 20 Zatim Avesalom reče Ahitofelu: „Savetuj šta da radimo.“ 21 Ahitofel reče Avesalomu: „Lezi sa inočama svoga oca, koje je ostavio da čuvaju dvor. Kad sav Izrailj čuje da si postao mrzak svome ocu, ohrabriće se sve tvoje pristalice.“ 22 Tada su na krovu razapeli šator za Avesaloma, pa je Avesalom legao sa inočama svoga oca na oči sveg Izrailja. 23 U one dane je svaki savet koji je Ahitofel dao bio tražen kao Božija reč. Zato su i David i Avesalom cenili svaki Ahitofelov savet.