Bible

1 A ovo se dogodilo posle toga: Avesalom, Davidov sin, je imao lepu sestru po imenu Tamara. U nju se zaljubio Davidov sin Amnon. 2 Amnon je toliko patio da se razboleo zbog svoje sestre Tamare, jer je bila devica. Amnonu se činilo nemogućim da joj učini bilo šta. 3 Ali Amnon je imao prijatelja po imenu Jonadav, koji je bio sin Davidovog brata Šime. Jonadav je bio veoma domišljat čovek. 4 On ga upita: „Zašto tako veneš iz dana u dan, carev sine? Zašto mi ne kažeš?“ Amnon mu reče: „Zaljubio sam se u Tamaru, sestru moga brata Avesaloma.“ 5 Jonadav mu reče: „Lezi u svoj krevet i učini se bolestan. Kad dođe tvoj otac da te vidi, ti mu reci: ’Dozvoli da dođe moja sestra Tamara i nahrani me. Neka pripremi jelo pred mojim očima, da vidim, pa ću jesti iz njene ruke.’“ 6 Amnon legne i učini se bolestan. Kad je car došao da ga vidi, Amnon reče caru: „Dozvoli da dođe moja sestra Tamara i napravi par kolača pred mojim očima, pa ću jesti iz njene ruke.“ 7 David posla Tamaru u dvor i reče: „Idi, molim te, u kuću tvoga brata Amnona, i pripremi mu jelo.“ 8 Tamara ode u kuću svoga brata Amnona, koji je ležao. Uzela je testo i umesila kolače pred njegovim očima, pa ih je ispekla. 9 Zatim je uzela tepsiju i iznela je pred njega, ali je on odbio da jede. Tada Amnon reče: „Neka izađu svi koji su kod mene!“ Tako su izašli svi koji su bili kod njega. 10 Amnon reče Tamari: „Donesi mi jelo u sobu, pa ću jesti iz tvoje ruke.“ Tamara uzme kolače koje je napravila i donese ih svome bratu Amnonu u sobu. 11 Kad mu je prinela da jede, on je zgrabi i reče joj: „Dođi, sestro moja, lezi sa mnom.“ 12 Ali Tamara mu reče: „Nemoj me obeščastiti, brate moj, jer se tako nešto ne radi u Izrailju. Ne čini takvu sramotu! 13 Kuda bih ja išla sa svojom sramotom? A ti bi bio kao jedan od bezumnika u Izrailju. Molim te, stoga, govori s carem, jer on me neće uskratiti tebi.“ 14 Međutim, on nije hteo da je posluša, nego je svladao i legao s njom. 15 Tada je Amnona obuzela silna mržnja prema njoj, tako da je mržnja prema njoj bila veća od ljubavi koju je imao za nju. Amnon joj reče: „Diži se! Odlazi!“ 16 Ona reče na to: „Ne čini to, jer će to što me teraš biti veće zlo od onoga koje si mi učinio.“ Ali on nije hteo da je posluša, 17 nego je pozvao momka koji ga je posluživao i rekao mu: „Oteraj ovu od mene! Izbaci je i zaključaj vrata za njom!“ 18 A ona je imala na sebi dugačku haljinu s rukavima, kakve su nosile careve ćerke dok su bile devojke. 19 Tada je Tamara posula glavu pepelom, i razderala dugu haljinu koju je nosila; stavila je ruku na glavu i otišla kukajući putem naglas. 20 Njen brat Avesalom je upita: „Da nije Amnon, tvoj brat, bio s tobom? Sad, sestro moja, ćuti; brat ti je; ne uzimaj to k srcu.“ I tako je Tamara ostala osamljena u domu svoga brata Avesaloma. 21 Kad je car David čuo o svemu ovome, veoma se razgnevio. 22 Avesalom nije rekao Amnonu ni reč, ni dobru ni lošu. Naime, Avesalom je mrzeo Amnona zato što je obeščastio njegovu sestru Tamaru. 23 Dve godine kasnije Avesalom je strigao ovce u Val-Asoru kod Jefrema, pa je pozvao sve careve sinove. 24 Avesalom dođe k caru i reče: „Evo, sad se strižu ovce tvome sluzi; neka car i njegove sluge izvole da dođu sa slugom tvojim.“ 25 Car odgovori Avesalomu: „Ne, sine moj, nemoj da idemo svi, da ti ne budemo na teret.“ Avesalom ga je uporno molio, ali on nije hteo. Ipak, blagoslovio ga je. 26 Tada Avesalom reče: „Ako ti nećeš, neka moj brat Amnon pođe sa nama.“ Car mu reče: „Zašto da ide s tobom?“ 27 No, pošto ga je Avesalom uporno molio, poslao je Amnona i sve careve sinove. 28 Tada Avesalom naredi svojim momcima: „Pazite! Kad se Amnon razveseli od vina, a ja vam kažem: ’Udarite Amnona!’, tada ga ubijte. Ne bojte se! Nisam li vam ja to zapovedio? Budite hrabri i junačni!“ 29 Avesalomovi momci učiniše Amnonu kako im je Avesalom naredio. A svi carevi sinovi ustadoše, uzjahaše svaki svoju mazgu i pobegoše. 30 Dok su oni bili na putu, došla je vest do cara: „Avesalom je pobio sve careve sinove, te ni jedan nije preživeo.“ 31 Tada je car razderao svoju odeću i legao na zemlju, i sve njegove sluge su stajale razderane odeće. 32 Ali Jonadav, sin Šime, Davidovog brata, reče: „Neka moj gospodar ne misli da su pobijeni svi mladići  —  carevi sinovi; mrtav je samo Amnon. Naime, Avesalom se zarekao da će to učiniti onog dana kad je Amnon obeščastio njegovu sestru Tamaru. 33 Zato neka se moj gospodar, car, ne uznemirava, misleći da su svi carevi sinovi mrtvi; samo je Amnon mrtav.“ 34 Međutim, Avesalom je pobegao. A kad je momak koji je osmatrao pogledao, video je veliko mnoštvo kako ide putem iza njega, padinom planine. 35 Jonadav reče caru: „Evo, dolaze carevi sinovi; ispalo je onako kako je tvoj sluga rekao.“ 36 Tek što je on dovršio, došli su carevi sinovi i glasno zaplakali. Gorko su plakali i car i njegove sluge. 37 A Avesalom je pobegao Talmaji, sinu Amijuda, cara gesurskog. David je, pak, svaki dan žalio za svojim sinom. 38 Pošto je Avesalom pobegao u Gesur, ostao je tamo tri godine. 39 Kad se utešio zbog Amnonove smrti, car je čeznuo za Avesalomom.