2 Kings 20
1 U one dane se Jezekija razboleo na smrt. Prorok Isaija, sin Amocov, je došao i rekao mu: „Govori Gospod: ’Uredi svoju kuću, jer ćeš umreti; nećeš se oporaviti.’“
2 Jezekija je okrenuo svoje lice prema zidu, pa se pomolio Gospodu ovako:
3 „O, Gospode, seti se da sam pred tobom hodio verno i svim srcem, i da sam činio što je dobro u tvojim očima.“ I Jezekija gorko zaplaka.
4 Isaija još nije izašao iz središnjeg predvorja, kad mu je došla reč Gospodnja:
5 „Vrati se i reci Jezekiji, vladaru moga naroda: Govori Gospod, Bog tvoga pretka Davida: ’Čuo sam tvoju molitvu i video sam tvoje suze. Evo, izlečiću te, pa ćeš za tri dana otići u Dom Gospodnji.
6 Dodaću petnaest godina tvome životu i izbaviću te iz ruke asirskog cara. Odbraniću ovaj grad radi sebe i radi moga sluge Davida.’“
7 Onda je Isaija rekao: „Donesite oblog od smokava. Neka uzmu i stave mu na čir i ozdraviće.“
8 Jezekija upita Isaiju: „Šta će biti znak da će me Gospod isceliti i da ću za tri dana otići u Dom Gospodnji?“
9 Isaija mu odgovori: „Ovo će ti biti znak od Gospoda, da će Gospod učiniti ono što je obećao. Želiš li da se senka pomeri napred za deset stepeni ili da se pomeri nazad za deset stepeni?“
10 Jezekija odgovori: „Lako je da se senka pomeri napred za deset stepeni. Ne, nego neka se senka pomeri nazad za deset stepeni.“
11 Tada je prorok Isaija prizvao Gospoda, koji je vratio senku nazad za deset stepeni; za toliko se senka spustila na Ahazavom sunčaniku.
12 U ono vreme je vavilonski car Verodah-Valadan, sin Valadanov, poslao pisma s darom za Jezekiju, jer je čuo da se Jezekija razboleo.
13 Jezekija ih je saslušao; pokazao im je svu svoju riznicu, srebro i zlato, začine, mirisna ulja, oružnicu, i sve što se našlo u njegovim riznicama. Nije bilo ničega u njegovom dvoru i na celom njegovom području što im Jezekija nije pokazao.
14 Tada je prorok Isaija došao k caru Jezekiji i rekao mu: „Šta su rekli ti ljudi? Odakle su ti došli?“ Jezekija odgovori: „Iz daleke zemlje, iz Vavilona.“
15 „Šta su videli u tvojoj kući?“ — upita on. Jezekija odgovori: „Nije bilo ničeg u mojim riznicama što im nisam pokazao.“
16 Tada je Isaija rekao Jezekiji: „Počuj reč Gospodnju:
17 ’Evo, dolaze dani kada će sve što je u tvome dvoru, i sve što su tvoji preci sabrali do ovoga dana, biti odneseno u Vavilon; neće ostati ništa — govori Gospod.
18 A neki od tvojih sinova, koji su ti se rodili, biće odvedeni. Oni će biti evnusi na dvoru vavilonskog cara.’“
19 Jezekija odgovori Isaiji: „Dobra je reč Gospodnja što si je ti rekao.“ A mislio je: „Neka bude mir i spokojstvo tokom dana mojih.“
20 Ostala Jezekijina dela, i svi njegovi poduhvati, kako je napravio jezero i prokop da dovede vodu u grad, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva?
21 Kad se Jezekija upokojio sa svojim precima, na njegovo mesto se zacario njegov sin Manasija.