2 Kings 15
1 U dvadeset sedmoj godini Jerovoama, cara izrailjskog, Azarija, sin Amasijin, je postao car Jude.
2 Bilo mu je šesnaest godina kad je postao car, a vladao je pedeset dve godine u Jerusalimu. Majka mu se zvala Jeholija iz Jerusalima.
3 Činio je što je pravedno u očima Gospodnjim, sve kako je činio i njegov otac Amasija.
4 Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama.
5 Ali Gospod je udario cara, pa je bio gubavac do svoje smrti. Živeo je u odvojenoj kući, dok je carev sin Jotam bio nad dvorom i upravljao narodom i zemljom.
6 Ostala Azarijina dela, i sve što je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih?
7 Azarija se upokojio sa svojim precima, pa su ga sahranili sa njegovim precima u Davidovom gradu. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Jotam.
8 Trideset sedme godine Azarije, cara Judinog, zacario se Zaharija, sin Jerovoamov, nad Izrailjem u Samariji. Carevao je šest meseci.
9 On je činio što je zlo u očima Gospodnjim, kao što su činili njegovi preci. Nije se odvratio od greha Jerovoama, sina Navatova, kojima je navodio Izrailj na greh.
10 Ali protiv njega je skovao zaveru Salum, sin Javisov. On ga je napao i ubio pred narodom, te se zacario na njegovo mesto.
11 Ostala Zaharijina dela su zapisana u Knjizi dnevnika careva izrailjskih.
12 To je bilo ono što je Gospod rekao Juju: „Tvoji će sinovi sedeti na Izrailjevom prestolu do četvrtog kolena.“ Tako je i bilo.
13 Salum, sin Javisov, se zacario u trideset devetoj godini Ozije, cara Judinog. Vladao je jedan mesec u Samariji.
14 Međutim, Menajim, sin Gadijev iz Terse se digao i došao u Samariju, napao Saluma, sina Javisovog, ubio ga, pa se zacario na njegovo mesto.
15 Ostala Salumova dela, i kako je skovao zaveru, zapisana su u Knjizi dnevnika careva izrailjskih.
16 U to vreme je Menajim iz Terse napao Tapsu i svakoga u njoj i njenoj okolini, jer se nisu predali. Pobio je sve živo, a trudne žene je rasporio.
17 U trideset devetoj godini Azarije, cara Judinog, zacario se Menajim, sin Gadijev, nad Izrailjem. Vladao je deset godina u Samariji.
18 Činio je što je zlo u očima Gospodnjim. Nije se odvratio od greha Jerovoama, sina Navatovog, kojima je navodio na greh Izrailj, svega svoga veka.
19 Zatim je Ful, car asirski, napao zemlju, a Menajim je dao Fulu hiljadu talanata srebra, da bi mu pomogao da ojača svoju carsku vlast.
20 Menajim je nametnuo porez Izrailju: svaki imućni čovek je morao da plati pedeset šekela srebra asirskom caru. Tako se asirski car povukao, i nije ostao u zemlji.
21 Ostala Menajimova dela, i sve što je uradio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih?
22 Kad se Menajim upokojio sa svojim precima, na njegovo mesto se zacario njegov sin Fakija.
23 U pedesetoj godini Azarije, cara Judinog, Menajimov sin Fakija je počeo da vlada nad Izrailjem u Samariji. Vladao je dve godine.
24 Činio je što je zlo u očima Gospodnjim; nije se odvratio od greha Jerovoama, sina Navatova, kojima je navodio na greh Izrailj.
25 Protiv njega se urotio njegov vojni zapovednik Fekaj, sin Remalijin, i napao ga u Samariji, u tvrđavi carevog dvora, zajedno sa Argovom i Arijem. S njim je bilo i pedeset Galađana. On ga je ubio i zacario se na njegovo mesto.
26 Ostala Fakijina dela i sve što je učinio, zapisano je u Knjizi dnevnika careva izrailjskih.
27 U pedeset drugoj godini Azarije cara Judinog, počeo je da vlada Fekaj, sin Remalijin, nad Izrailjem u Samariji. Vladao je dvadeset godina.
28 Činio je što je zlo u očima Gospodnjim; nije se odvratio od greha Jerovoama, sina Navatova, kojima je navodio na greh Izrailj.
29 U vreme Fekaja, cara izrailjskog, došao je Tiglat-Pileser, car asirski, i osvojio Ijon, Avel Vet-Mahu, Janoh, Kedes, Asor, Galad i Galileju, svu Neftalimovu zemlju, pa je preselio narod u Asiriju.
30 Tada je Osija, sin Ilin, skovao zaveru protiv Fekaja, sina Remalijinog, napao ga i ubio. On se zacario na njegovo mesto u dvadesetoj godini Jotama, sina Ozijinog.
31 Ostala Fekajeva dela i sve što je učinio, zapisano je u Knjizi dnevnika careva izrailjskih.
32 U drugoj godini Fekaja, sina Remalijinog, cara izrailjskog, nad Judom se zacario Jotam, sin Ozijin.
33 Bilo mu je dvadeset pet godina kad je počeo da vlada, a vladao je šesnaest godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Jerusa, ćerka Sadokova.
34 Činio je što je dobro u očima Gospodnjim, sve onako kako je činio njegov otac Ozija.
35 Ipak, uzvišice nisu bile uklonjene; narod je još uvek prinosio žrtve i kadio na uzvišicama. On je izgradio Gornja vrata Doma Gospodnjeg.
36 Ostala Jotamova dela, i ono što je učinio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika Judinih careva?
37 U ono vreme je Gospod počeo da podiže Resina, cara Arama, i Fekaja, sina Remalijinog, na Judu.
38 Kad se Jotam upokojio sa svojim precima, sahranili su ga sa njegovim precima u gradu njegovog praoca Davida. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Ahaz.