Bible

1 Ahav je imao sedamdeset sinova u Samariji. Juj je napisao pisma i poslao ih jezraelskim glavarima, starešinama i odgojiteljima Ahavovih sinova u Samariju, govoreći: 2 „Sad, kad ovo pismo dođe do vas, pošto ste sluge svoga gospodara, a sa vama su sinovi vašeg gospodara; i pošto imate bojna kola i konje, utvrđeni grad i oružje, 3 gledajte ko je najbolji i najdostojniji među sinovima vašeg gospodara, postavite ga na presto njegovog oca, pa se borite za dom svoga gospodara.“ 4 A oni, silno uplašeni, rekoše: „Evo, dva cara nisu mogla da mu se odupru; kako ćemo mu se mi odupreti?“ 5 Tada su upravitelj dvora, načelnik grada, starešine i odgojitelji poslali poruku Juju, govoreći: „Tvoji smo podanici; uradićemo sve što nam kažeš. Mi nećemo nikoga postavljati za cara; čini što ti drago.“ 6 On im je napisao drugo pismo govoreći: „Ako ste uz mene, i ako mene slušate, uzmite glave sinova svoga gospodara i dođite k meni u Jezrael sutra u ovo doba.“ A carevi sinovi, njih sedamdeset, bili su sa velikašima grada, koji su ih odgajali. 7 Kad je ovo pismo došlo k njima, uzeli su careve sinove i poklali svih sedamdeset. Zatim su stavili njihove glave u kotarice i poslali mu u Jezrael. 8 Glasnik dođe i javi mu: „Doneli su glave carevih sinova.“ On reče: „Stavite ih u dve gomile na vratima, neka stoje do sutra.“ 9 Ujutro je izašao, stao i rekao svemu narodu: „Vi niste krivi; evo, ja sam se urotio protiv svoga gospodara i ubio ga; ali ko je pobio ove ovde? 10 Znajte, dakle, da ništa od Božije reči koju je Gospod rekao za dom Ahavov, neće ostati neispunjeno. Gospod je učinio što je rekao preko svoga sluge Ilije.“ 11 Zatim je Juj pobio sve preostale od doma Ahavovog u Jezraelu, i sve njegove velikaše, bliske prijatelje i sveštenike; nije mu ostavio nikoga na životu. 12 Potom se podigao, pa je otišao i došao u Samariju. A na putu, kod Vet-Akada pastirskog, 13 Juj naiđe na braću Ohozije, cara Judinog. On ih upita: „Ko ste?“ Oni odgovoriše: „Mi smo Ohozijina braća i idemo da pozdravimo careve i caričine sinove.“ 14 Ali on reče: „Pohvatajte ih žive!“ Pohvatali su ih žive, i zaklali ih na studencu kod Vet-Akada, njih četrdeset dvojicu; nije poštedeo ni jednog od njih. 15 Kad je otišao odande, naišao je na Jonadava, sina Rihavovog, koji mu je pošao u susret. On ga pozdravi i reče mu: „Je li tvoje srce odano meni, kao što je moje srce odano tebi?“ Jonadav odgovori: „Jeste.“ „Ako jeste  —  odgovori Juj  —  daj mi ruku.“ Ovaj mu dade ruku, a Juj ga uze k sebi u kola. 16 Juj reče: „Pođi sa mnom da vidiš moju revnost za Gospoda.“ Tako ga je povezao sa sobom u kolima. 17 Kad je Juj došao u Samariju, pobio je sve koji su ostali Ahavu u Samariji, dok ih nije istrebio, po reči Gospodnjoj koja je saopštio Iliji. 18 Zatim je Juj sakupio sav narod i rekao im: „Ahav je malo služio Valu a Juj će mu služiti mnogo. 19 Zato mi pozovite sve Valove proroke, sve njegove sluge i sve njegove sveštenike; neka nijedan ne izostane, jer hoću da prinesem Valu veliku žrtvu. Ko izostane, neće ostati na životu.“ No, Juj je postupao lukavo, kako bi uništio Valove vernike. 20 Juj reče: „Sazovite sabor u čast Valu!“ Oni ga sazvaše. 21 Juj je poslao poruku po svem Izrailju, tako da su došle sve Valove sluge; nije bilo nijednog koji nije došao. Pošto su ušli u Valov hram, Valov hram se napunio od kraja do kraja. 22 Tada Juj reče čuvaru odeće: „Donesi odeću za sve Valove sluge.“ Tako su im doneli odeću. 23 Zatim Juj uđe u Valov hram sa Jonadavom, sinom Rihavovim, i reče Valovim slugama: „Proverite i pogledajte da nema kojeg sluge Gospodnjeg među vama, nego samo Valovih slugu.“ 24 Potom su ušli da prinesu žrtve i svespalnice. A Juj je postavio napolje osamdeset ljudi i rekao: „Ako koji od vas dopusti da pobegne i jedan od ljudi koje dajem u vaše ruke, svojim će životom platiti za njegov život.“ 25 Kad je završio s prinošenjem svespalnice, Juj reče stražarima i zapovednicima: „Uđite i pobijte ih; neka niko ne umakne.“ Tako su ih pobili oštricom mača. Zatim su ih stražari i zapovednici izbacili napolje, pa su ušli u unutrašnjost Valovog hrama, 26 izneli sveti stub iz Valovog hrama i spalili ga. 27 Valov lik su izlomili i srušili Valov hram; od njega su načinili zahode, sve do danas. 28 Tako je Juj istrebio Vala iz Izrailja. 29 Ipak, Juj se nije odvratio od greha Jerovoama, sina Navatovog, na koje je naveo Izrailj; od zlatnih teladi, koji su bili u Vetilju i u Danu. 30 Gospod reče Juju: „Zato što si učinio dobro čineći što je pravedno u mojim očima, i zato što si uradio sa domom Ahavovim sve po želji moga srca, zato će tvoji sinovi sedeti na Izrailjevom prestolu do četvrtog kolena.“ 31 Ali Juj nije svim srcem sledio Zakon Gospoda, Boga Izrailjevog, i nije se odvratio od greha Jerovoama, na koje je naveo Izrailj. 32 U to vreme je Gospod počeo da krnji Izrailj, jer ih je Azailo pobeđivao na celom području Izrailja: 33 istočno od Jordana po svoj zemlji Galadovoj  —  Gadovce, Ruvimovce, i Manasijevce  —  od Aroira kod potoka Arnona, sve do Galada i Vasana. 34 Ostala Jujeva dela i sve što je učinio, i njegova sila, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? 35 Juj se upokojio sa svojim precima, i bio je sahranjen u Samariji. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Joahaz. 36 Juj je vladao nad Izrailjem u Samariji dvadeset osam godina.