Bible

1 Kad je Solomon završio molitvu, oganj siđe sa nebesa i spali žrtvu svespalnicu i druge žrtve, a Gospodnja slava ispuni Dom. 2 Sveštenici nisu mogli da uđu u Dom Gospodnji jer je bio ispunjen slavom Gospodnjom 3 A kada je sav Izrailjev narod video kako je oganj sišao i da je slava pala na Gospodnji Dom, poklonili su se licem do zemlje, do kamenog poda zahvaljujući Gospodu „jer je dobar, jer je milost njegova doveka.“ 4 Zatim su car i sav narod prineli žrtve pred Gospodom. 5 Car Solomon je prineo dvadeset dve hiljade goveda i stotinu dvadeset hiljada ovaca. Tako su car i sav narod posvetili Dom Božiji. 6 Sveštenici su stajali na svojim dužnostima, Leviti su pevali Gospodu sa instrumentima koje je napravio car David za hvaljenje Gospoda. Zahvaljivali su Davidovom pesmom Gospodu jer je milost njegova doveka  —  David je tako preko njih zahvaljivao  —  a sveštenici su duvali u trube dok je pred njima stajao sav Izrailj. 7 Solomon je posvetio središte dvorišta, koje je ispred Doma Gospodnjeg. Onde je prineo žrtve svespalnice i salo žrtava mira jer na bronzanom žrtveniku, što ga je napravio, nije bilo mesta. Toliko je bilo žrtava  —  svespalnica, žita i sala  —  da nisu mogle da stanu na žrtvenik. 8 U to vreme je Solomon sedam dana priredio svečanost. Sa njim je bio sav Izrailj, veliko mnoštvo je došlo od Levo-Amata do Egipatskog potoka. 9 Osmog dana slavlja su imali svečani sabor, jer su sedam dana posvećivali žrtvenik i još sedam dana praznovali. 10 Dvadeset trećeg dana trećeg meseca car je otpustio narod, pa su otišli svojim kućama, veseleći se i radujući se u srcu zbog sveg dobra što je Gospod učinio svome sluzi Davidu i svome narodu Izrailju. 11 Tako je Solomon završio Dom Gospodnji i carev dvor. Uspevao je u svemu što je srcem zamislio da uradi i u Domu Gospodnjem i u svom dvoru. 12 Jedne noći, Gospod se javio Solomonu i rekao mu: „Čuo sam tvoju molitvu i izabrao ovo mesto za sebe kao Dom za žrtve. 13 Ako zatvorim nebesa i ne bude kiše, ako pošaljem skakavce da popasu zemlju, ako pošaljem bolest na narod; 14 i ponizi se narod koji je po meni nazvan, pomole se, potraže moje lice i vrate se sa svojih zlih puteva, ja ću ih čuti sa nebesa, oprostiću im grehe i izlečiću im zemlju. 15 Sad će moje oči biti otvorene i uši pažljive na molitve sa ovog mesta 16 Sada sam izabrao i posvetio ovaj Dom da u njemu zauvek budu moje ime, moje srce i moje oči. 17 A ti, ako budeš hodao preda mnom kao što je hodao tvoj otac David, prema svemu što sam ti zapovedio, i budeš čuvao moje propise i uredbe, 18 učvrstiću tvoj carski presto, kao što sam obećao tvome ocu Davidu  —  ’Nikad ti neće ponestati vladar u Izrailju.’ 19 Ali ako se odvratite i zaboravite moje propise i zapovedi koje sam stavio pred vas da ih sledite, pa odete da služite drugim bogovima i da im se klanjate  — 20 iskoreniću ih sa lica moje zemlje koju sam vam dao, a Dom koji sam posvetio za svoje ime odbaciću od sebe, pa će Izrailj postati predmet ismejavanja i ruganja među svim narodima. 21 A svako ko bude prolazio pored ovog Doma, koji je sada uzvišen, biće zaprepašten, pa će govoriti: ’Zašto je Gospod postupio ovako sa ovom zemljom i sa ovim Domom?’ 22 Tada će im reći: ’Zato što su napustili Gospoda, Boga njihovih otaca koji ih je izveo iz Egipta i prigrlili druge bogove klanjajući im se i služeći im. Zato je Gospod doveo na njih svu ovu nevolju.’“