Bible

1 Josafat je bio veoma bogat i slavan pa je postao Ahavov zet. 2 Posle nekoliko godina otišao je Ahavu u Samariju, a ovaj je za njega i njegove ljude zaklao mnogo ovaca i goveda. Onda ga je nagovarao da krene i napadne Ramot galadski. 3 I upita izrailjski car Ahav judejskog cara Josafata: „Hoćeš li poći sa mnom na Ramot galadski?“ A on mu odgovori: „Što sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod. Krenućemo s tobom u rat.“ 4 Josafat reče caru izrailjskom: „Zatraži prvo Gospodnji savet.“ 5 Car izrailjski okupi četiri stotine proroka i reče im: „Da li da pođemo u rat protiv Ramota galadskog ili da se okanemo toga?“ Oni mu odgovoriše: „Pođi, jer će ga Bog predati u careve ruke!“ 6 Josafat upita: „Ima li ovde još neki prorok Gospodnji da ga pitamo?“ 7 Car izrailjski reče Josafatu: „Postoji još jedan čovek preko koga možemo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje dobro nego uvek samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.“ A Josafat reče: „Neka car ne govori tako.“ 8 Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i reče: „Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!“ 9 Car izrailjski i Josafat, car Judin, obučeni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. 10 Sedekija, sin Hananin, načini sebi gvozdene rogove i reče: „Govori Gospod: ’Ovim ćeš bosti Aramejce, dok ih ne dokrajčiš!’“ 11 Svi proroci su ovako prorokovali, govoreći: „Idi na Ramot galadski i imaćeš uspeha, jer će ga Gospod dati u careve ruke!“ 12 Glasnik koji je otišao da pozove Miheju, rekao mu je: „Eno, proroci jednodušno prorokuju što je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje reči budu kao njihove; govori caru ono što je povoljno za njega.“ 13 Miheja odgovori: „Živoga mi Gospoda, govoriću ono što mi moj Bog bude rekao!“ 14 Kad je došao k caru, car mu reče: „Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?“ A on mu odgovori: „Idite, imaćete uspeha i daće vam se u vaše ruke.“ 15 Car mu reče: „Dokle ću te zaklinjati da mi kažeš samo istinu u ime Gospodnje?“ 16 Miheja reče: „Vidim sav Izrailj raštrkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod reče: ’Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati kući u miru.’“ 17 Tada car izrailjski reče Josafatu: „Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati ništa dobro, nego samo zlo?“ 18 Ali Miheja reče: „Zato čujte reč Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane 19 Gospod reče: ’Ko će zavesti Ahava, cara izrailjskog, da pođe na Ramot galadski?’ Jedan je rekao ovako, a drugi onako. 20 Jedan duh izađe, stade pred Gospoda i reče: ’Ja ću ga zavesti.’ Gospod ga upita: ’Kako?’ 21 On reče: ’Izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.’ Gospod reče: ’Uspećeš da ga zavedeš; idi i učini tako.’ 22 Gospod je, dakle, stavio lažljivog duha u usta ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.“ 23 Tada Sedekija, sin Hananin, priđe, udari Miheju po obrazu i reče: „Zar je Duh Gospodnji otišao od mene da bi govorio tebi?“ 24 Miheja reče: „Videćeš onoga dana kada budeš išao iz sobe u sobu da se sakriješ.“ 25 Car izrailjski reče: „Uzmite Miheju i predajte ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. 26 Recite: ’Govori car bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode, dok se ne vratim u miru.’“ 27 A Miheja mu reče: „Ako se zaista vratiš u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.“ I još reče: „Čujte, svi narodi!“ 28 Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. 29 Car izrailjski reče Josafatu: „Prerušiću se i poći u bitku, a ti obuci svoju odoru.“ Car izrailjski se preruši i odu u bitku. 30 A car aramejski zapovedi zapovednicima svojih bojnih kola: „Ne upuštajte se u boj ni s velikim ni s malim, već samo s carem izrailjskim.“ 31 Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: „To je car izrailjski.“ Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika, a Gospod mu je pomogao tako što ih je odbio od njega. 32 Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega. 33 Međutim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog između sastava njegovog oklopa. On reče svome vozaču: „Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.“ 34 Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se izrailjski car držao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Umro je kada je sunce zašlo.