1No, Samuilova je reč bila namenjena svemu Izrailju. Izrailjci su izašli u boj protiv Filistejaca. Utaborili su se kod Even Ezera a Filistejci kod Afeka.
2Filistejci su se svrstali u bojni red da se sukobe s Izrailjcima. Povela se bitka, ali su Izrailjci bili poraženi od Filistejaca, koji su pobili nekih četiri hiljade ljudi na bojnom polju.
3Kad se narod vratio u tabor, izrailjske starešine rekoše: „Zašto nas je Gospod porazio danas pred Filistejcima? Hajde da iz Siloma uzmemo Kovčeg saveza Gospodnjeg! Kad on dođe među nas izbaviće nas od naših neprijatelja.“
4Pošalju oni ljude u Silom i uzmu odande Kovčeg saveza Gospoda nad vojskama, koji sedi nad heruvimima. Tamo sa Kovčegom Božijeg saveza bila su oba Ilijeva sina. Ofnije i Fines.
5Kad je Kovčeg Gospodnjeg saveza došao u tabor sav Izrailj povika gromkim glasom, tako da se zemlja potresla.
6Filistejci su čuli poklik, pa su rekli: „Kakav je ovo gromki poklik u jevrejskom taboru?“ Na vest da je Kovčeg Gospodnji došao u tabor,
7Filistejci se uplašiše. Govorili su: „To je Bog došao u tabor! Teško nama! Ovako se nešto nikada nije dogodilo!
8Jao nama! Ko će nas izbaviti iz ruku ovih moćnih bogova? To su oni bogovi što su udarili Egipćane svakojakim pošastima u pustinji.
9Ohrabrite se! Držite se muški, Filistejci, da ne budete robovi Jevrejima, kao što su oni bili robovi vama. Držite se muški i borite se!“
10Filistejci stupe u boj i potuku Izrailjce, te ovi pobegnu svaki u svoj šator. Poraz je bio veoma veliki. Na izrailjskoj strani palo je trideset hiljada pešaka.
11Kovčeg Božiji je bio otet, a oba Ilijeva sina, Ofnije i Fines, pogiboše.
12Tog istog dana dotrči neki Venijaminovac iz bojnog reda i dođe u Silom. Imao je iscepanu odeću a na glavi prašinu.
13Kad je stigao, Ilije je sedeo na stolici kraj puta motreći, jer mu je srce strepilo zbog Kovčega Božijeg. Kad je čovek došao u grad i ispričao šta se dogodilo, ceo je grad zakukao.
14Ilije je čuo kuknjavu, pa je upitao: „Kakva je ovo buka?“ Čovek požuri da obavesti Ilija.
15Iliju je bilo devedeset osam godina; oči su mu bile ukočene, pa nije mogao da vidi.
16Čovek reče Iliju: „Dolazim s bojnog polja. Pobegao sam danas iz bojnog reda.“ Ilije upita: „Šta se dogodilo, sine moj?“
17Glasnik odgovori: „Izrailjci su pobegli pred Filistejcima; narod je pretrpeo veliki poraz. Oba tvoja sina, Ofnije i Fines, su poginula, a Kovčeg Božiji je otet!“
18Kad je spomenuo Kovčeg Božiji, Ilije pade sa stolice unazad, kraj gradske kapije, slomi vrat i umre, jer je bio star i težak čovek. Bio je sudija u Izrailju četrdeset godina.
19A njegova snaha, žena Finesova, bila je pred samim porođajem. Kad je čula vest da je otet Kovčeg Božiji i da su joj umrli svekar i muž, savi se i rodi, jer su je uhvatili trudovi.
20Dok se rastavljala s dušom, rekoše joj žene što su stajale oko nje: „Ne boj se, rodila si sina.“ Međutim, ona nije odgovorila, niti je marila.
21Dečaku je dala ime „Ihavod“, rekavši: „Otišla je slava od Izrailja“, zato što je Kovčeg Božiji bio otet, i zbog svekra i muža.
22Zato je rekla: „Otišla je slava od Izrailja, jer je otet Kovčeg Božiji.“