Zechariah 2
1 Онда сам подигао поглед, и гле, видео сам човека како у руци држи уже за мерење.
2 Упитао сам: „А где ти идеш?“ Одговорио ми је: „Да измерим Јерусалим и видим колико је широк и колико је дуг.“
3 И гле, отишао је анђео који је разговарао са мном, а други анђео је дошао да га сретне.
4 Рекао му је: „Пожури! Реци овако овом младићу: ’Јерусалим ће населити као неограђено место због мноштва људи и стоке у њему.
5 Али ја ћу да му будем зид ватрени свуд унаоколо, бићу слава усред њега — говори Господ.
6 Хеј! Хеј! Бежите из земље северне — говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска — говори Господ.
7 Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске!
8 Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога ока дира!
9 Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.
10 Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини — говори Господ.
11 Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби.
12 А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим.
13 Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“