1О, да си ми као брат био што је груди мајке моје сисао! Нашла бих те на пољу и пољубила те и нико ме презирао не би.
2Водила бих те и довела у дом мајке своје, која ме је подигла. Дала бих ти да попијеш вино зачињено и сок од мога нара.
3Левица му је под главом мојом, а десницом ме грли.
4Ћерке јерусалимске, заклињем вас, не будите и не дижите моју љубав док јој се не прохте.
5Ко је она што долази из пустиње, наслоњена на вољеног свога? Под јабуком сам те пробудила, тамо где те је мајка твоја родила, тамо где те родила у мукама.
6Стави ме као жиг на срце своје, као прстен на руку своју. Јер љубав је ко смрт јака, а љубомора страшна попут Света мртвих. Њен горући пламен је моћна ватра.
7Силне воде нису кадре да угасе љубав и реке је згаснути не могу. Ако неко за љубав даје све богатство своје куће, људи би то презрели.
8Наша је сестра мала и још нема груди. Шта за њу да урадимо на дан када о њој буде речи?
9Ако као зид буде, на њој ћемо дићи грудобран од сребра; ако буде као врата, заградићемо их кедровим даскама.
10Ја сам зид! Моје су груди као куле. Тако сам постала она што је нашла наклоност у његовим очима.
11У Вал-Амону Соломон је виноград имао. Виноград је дао чуварима, да му сваки од тог плода доноси по хиљаду сребрника.
12Преда мном је мој виноград, моје је власништво. Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне, а две стотине онима који му плод чувају.
13О, ти која пребиваш у виноградима! Глас твој ти другови помно ослушкују, па дај да га и ја чујем.
14Пожури, о, вољени мој! Буди као јелен или ко јеленче на брдима што миришу.