1Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто! Побрао сам смирну моју са зачинима мојим, појео сам саће моје с медом мојим, попио сам вино моје са млеком мојим. Једите и пијте, о, пријатељи моји! Опијте се, о, најмилији!
2Спавам, ал’ срце ми будно. Чуј! Вољени мој куца: „Отвори ми, сестро моја, вољена моја, голубице без мане! Глава ми је натопљена росом, увојке ми ноћ је овлажила.“
3Одору сам своју свукла и како да је навучем? Ноге сам опрала своје и како да их испрљам?
4Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју и за њим је устрептала утроба моја.
5Устала сам да отворим вољеноме своме и с руку ми је прокапала смирна, на резу је с прстију ми процурила смирна.
6И отворила сам вољеном свом, али мој се вољени окренуо и отишао. Душа ми је клонула што се удаљио. Тражила сам га и нисам га нашла, дозивала сам га и није ми се одазвао.
7Нашли су ме стражари што обилазе град. Истукли су ме, израњавали, узели су вео с мене стражари са зида.
8Ћерке јерусалимске, заклињем вас, ако нађете вољенога мога шта да му кажете? Да болујем од љубави.
9А што је твој вољени бољи од других вољених, о, ти најлепша међу женама? Што је твој вољени бољи од других па нас заклињеш тако?
10Мој вољени блиста, румен је, наочитији од десет хиљада!
11Глава му је од злата злаћаног, коса увојита и ко гавран црна.
12Очи су његове голубице на воденим брзацима, млеком умивене, складно угнеждене.
13Образи му ко леје зачина и куле миришњавих трава; усне су му љиљани са који се цеди смирна.
14Руке су му ко палице златне пуне хрисолита, стомак му је плоча слоноваче покривена сафирима.
15Његове су ноге мермерни стубови положени на темеље од сувога злата; стасит је ко Ливан, као пробрани кедрови.
16Уста су му заслађена и сав је пожељан; такав је вољени мој, такав је драган мој, о, ћерке јерусалимске!