1Соломонова песма над песмама.
2Пољупцем усана својих ме пољуби, јер је твоја љубав боља од вина.
3Мирис је твоје помасти диван, име је твоје као уље изливено и зато те воле девојке.
4Поведи ме са собом, побегнимо! Нек ме цар уведе у одаје своје. Радоваћемо се и уживаћемо у теби. Славићемо твоју љубав више него вино. Добро је што те оне воле.
5Тамнопута сам али љупка, ћерке јерусалимске, као шатори кедарски, као крила Соломонових шатора.
6Не гледајте ме што сам тамнопута, јер ме је сунце опалило. Моја су браћа љута на мене. Поставили су ме да винограде чувам, а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
7Кажи ми, ти кога душа моја воли, где ти стадо пасе и где ти у подне пландује? Зашто да се велом покривам међу стадима пријатеља твојих?
8Ако не знаш, о, најлепша међу женама, иди по трагу стада па напасај козлиће своје крај пастирских коначишта.
9О, вољена моја, ти си као моја ждребица међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
10Лепи су ти образи окићени ланчићима, а на врату ти огрлице.
11Сковаћемо ти наруквице златне и украсити сребром.
12Док је цар за столом својим, мирисом својим мој нард одаје.
13Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим, то је мени мој вољени.
14Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија, то је мени мој вољени.
15Како ли си лепа, о, вољена моја! Лепа си, а очи су ти голубице.
16Како си згодан, о, вољени мој, и мио! Ево, постеља је наша бујна трава.
17Кедрови су греде куће наше, а чемпреси рогови крова.