Song of Solomon 6
1 Где је отишао вољени твој, о, најлепша међу женама? Куда се окренуо вољени твој да га тражимо са тобом?
2 Вољени је мој сишао у врт свој, на леје зачина, да пасе по вртовима и љиљане бере.
3 Ја припадам моме вољеноме и мени припада мој вољени који пасе међу љиљанима.
4 Лепа си, вољена моја, као Терса љупка и као Јерусалим, страховита као војска с барјацима.
5 Очи своје с мене скрени јер ме залуђују, а коса ти је попут стада коза што се спушта низ Галад.
6 Зуби су ти као стадо оваца што долази са купања. Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
7 Као кришка нара чело је твоје иза вела твога.
8 Нека је шездесет царица, осамдесет иноча и небројено младих жена;
9 ал’ је једна голубица моја без мане. Она је љубимица мајке своје, миљеница оне што је роди. Виделе су је девојке и блаженом је прозвале, а царице и иноче су је хвалиле.
10 Ко је она што се јавља као зора, лепа као пуни месец, ко сунце без мане, страховита као војска с барјацима?
11 Сишао сам у орашњак, прегледао изданке у долу, да видим хоће ли да пропупи лоза и нар да процвета.
12 Ал’ ме душа, а да нисам знао, посади на кола мојих великаша.
13 Врати се! Врати се, о, Суламко! Врати се, врати да те погледамо! Зашто да гледате у Суламку као у игру два табора.