Song of Solomon 2
1 Ја сам шафран са Сарона и љиљан из долина.
2 Какав је љиљан међу трњем, таква је вољена моја међу девојкама.
3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем, такав је вољени мој међу момцима. За хладом његовим чезнем, да седнем, да плодом његовим осладим непце своје.
4 Унео ме је у кућу вина, љубав је његова застава нада мном.
5 Крепите ме сувим грожђем, јабукама ме освежите, јер сам од љубави клонула.
6 Левица му је под главом мојом, а десницом ме грли.
7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас ланадима и кошутама пољским, не будите и не дижите моју љубав док јој се не прохте.
8 Чуј гласа вољеног мога! Ево, долази, поскакује по брдима и горе прескаче.
9 Као газела и као срндаћ мој је вољени. Гле, ено га стоји иза нашег зида, провирује са прозора, кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми: „Устани, вољена моја, дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла и киша умину, прође.
12 Земља је процветала, стиже време орезивања, по нашој се земљи чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу, виногради цвату и мирисом одишу. Устани и дођи, о, вољена моја, дођи!“
14 Голубице моја у раселини стене, заклоњена у врлети. Дај ми да ти видим лице! Дај ми гласа да ти чујем, јер је глас твој меден и лице је твоје љупко.
15 Лисице нам похватајте, лисичиће што сатиру винограде, јер наш је виноград у цвату.
16 Мој је драги мој и ја сам његова, међу љиљанима он пасе.
17 Врати се док дан не мине и сенке не ишчиле. Као срна буди, о, вољени мој, као срндаћ на брдима што нас деле.