1Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови.
2У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу,
3и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину.
4А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“
5А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу,
6па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања!
7Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“
8Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“
9Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“
10Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху.
11Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“