1Дођите! Кличимо Господу! Ускликнимо Стени нашега спасења!
2Дођимо пред њега с похвалама, у песмама кличимо му!
3Јер Господ је велик Бог, цар је велик над свим боговима.
4У његовој су руци дубине земаљске, његови су врхови планина.
5Његово је море, он га је створио; руке су му копно начиниле.
6Дођите да ничице попадамо! Хајде да се поклонимо и клекнемо пред Господом, Саздатељем нашим!
7Јер он је наш Бог, а ми народ његове испаше, стадо које води. Данас кад глас његов чујете:
8„Тврда срца не будите као на Мериви, у пустињи у дан Масе.
9Оци ваши мене су кушали, изазивали ме, иако су дела моја гледали.
10Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох: ’Верности нема у њима никакве, путеве моје они не познају.’
11У гневу сам се тада заклео: ’Неће они ући у мој починак.’“