1У заклону Свевишњег ко пребива, у сенци Свемоћног тај почива!
2Господу ћу рећи: „Мој заклоне и тврђаво моја! Мој Боже у кога се уздам.“
3Јер он ће те избавити из птичарске омче и помора кобног.
4Својим перјем покриће те, сакрићеш се под његова крила; штит и бедем истина је његова.
5Страхоте ноћне нећеш се плашити, а ни стреле која дању лети;
6ни помора што се мраком шуња, ни заразе што коси у подне.
7Поред тебе хиљада ће пасти, теби здесна и десет хиљада, а теби се приближити неће!
8Само ћеш рођеним очима да гледаш, над опаким видећеш освету.
9Зато што си у Господу, у уточишту моме, у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10зло те задесити неће, и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11Јер он ће заповедити својим анђелима да те чувају на свим твојим путевима.
12Они ће те понети на својим рукама, да ногом не би о камен запео.
13Изгазићеш и лава и змију, прегазићеш лавића и гују.
14„Избавићу га јер ми је привржен; на висину, у заклон га стављам, јер познаје моје име.
15Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати; бићу са њим у невољи да га спасем и учиним часним.
16Животом дугим ћу га наситити, даћу му да види избављење моје.“