1Псалам Асафов. О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје! Опоганили су Дом твоје светости, Јерусалим учинили рушевином!
2Мртва тела твојих слугу као храну птицама небеским су дали и зверима земаљским тела твојих верних.
3Крв њихову излили су око Јерусалима као да је вода, и нико их сахранио није.
4Својим комшијама постали смо ругло, на подсмех смо и на презир својој околини.
5Докле ћеш се гневити, Господе? До када? Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6Јарост своју излиј на туђинце што те не познају и на царства која твоје име не призивају!
7Јер они су прождрали Јакова и насеље му уништили.
8Не памти нам пређашње кривице! Похитај! Милосрђем својим пресретни нас јер смо у великој беди!
9Помози нам, о, Боже спасења нашега! Избави нас ради свог имена славног! Опрости нам грехе наше због имена свога!
10Зашто да туђинци кажу: „Где је њихов Бог?“ Дај да нам очи виде освету међу народима због проливене крви слугу твојих.
11Нек пред тебе допре јецај заточених, па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13А ми, твој народ и стадо твоје паше, у векове хвалићемо тебе! Славу твоју јавићемо сваком нараштају!