1Тужбалица Давидова, коју је испевао Господу због речи Хуша, Венијаминовца. Господе, Боже мој, у теби је моје уточиште, спаси ме, избави, од свих који ме гоне,
2да ми душу као лав не раздеру, растргну ме, а спаса ни од кога.
3Господе, Боже мој, ако сам ово учинио, ако сам руке своје неправдом окаљао,
4ако сам пријатељу злом узвратио, а противника без разлога пљачкао,
5нека ме непријатељ гони и сустигне, нека живот мој на земљу згази, а славу моју у прашину баци. Села
6У свом гневу устани, Господе, дигни се на бес мојих душмана, пробуди се, у помоћ ми дођи, јер ти си свој суд заказао.
7Нека се збор народа скупи око тебе, па над њима владај са висина.
8Господ суди народима, суди ми, Господе, по праведности и непорочности мојој.
9Бог је праведан, он испитује и срца и нутрину; нека дође крај злу опаких, а праведнога ти учврсти.
10Бог је мој штит, он спасава исправног у срцу.
11Бог је праведни судија, сваког дана Бог гнев свој излива.
12А за оног ко се не покаје, он ће свој мач наоштрити, и лук свој запети, уперити;
13таквом спрема оружје смртно, стреле своје прави запаљиве.
14Ето, опаки је злом бременит, зачиње невољу, а рађа превару.
15Копа јаму, издуби је, и пада у јаму коју је начинио.
16Невоља његова нека му се на главу врати, насиље његово нека му на теме падне.
17Хвалићу Господа ради његове праведности, славићу песмом име Господа Свевишњег!