Psalms 69
1 Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов Спаси ме, о, Боже, дођоше до грла воде!
2 Потонуо сам у блато дубоко, а нигде ослонца; доспео сам у воде дубоке, бујица ме захватила.
3 Клонуо сам зовући те, промуче ми грло; очи су ми усахнуле чекајући Бога мога.
4 Бројнији су ти што ме без разлога мрзе од косе на глави мојој, ти моћници што би да ме збришу, безразложни противници. Враћам, а украо нисам.
5 Лудост моју ти познајеш, Боже; греси моји скривени ти нису.
6 Нека се због мене не постиде они који у тебе наду своју полажу, Господе, Боже над војскама. Нека се због мене не осрамоте они који те траже, Боже Израиљев.
7 Јер ја због тебе трпим презир, лице моје прекрила је брука.
8 Браћи својој незнанац постадох, туђинац сам деци моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом. Увреде оних који тебе вређају, пале су на мене.
10 Плакао сам и постио, и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух, и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима и певају песме пијанице.
13 А ја се само теби молим, о, Господе, у време повољно; Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању, по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи, не дај да потонем; ослободи ме од оних што ме мрзе, од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати, нек ме не прогута дубина и ждрело њено нада мном не затвори се.
16 Услиши ме, Господе, јер је добра милост твоја; по големом милосрђу своме на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај, јер сам на мукама; похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је; ради мојих противника, избави ме.
19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан; пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио, разболех се; жудео сам за утехом — никог ниоткуда; за утешитељима — нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили, сирће су ми жедном дали да пијем.
22 Нек им сто постане замка, одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде, и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј, јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши; не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај, да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота, да са праведнима не буду записани.
29 А ја сам сиромах, у боловима сам; спасење твоје, Боже, нека ме заштити.
30 Име Божије песмом ћу да славим, величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни, радоваће се; ви, што Бога тражите, нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује, не презире заточене своје.
34 Нек га славе небеса, земља, мора и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе, сазидаће јудејске градове; и они ће их запосести и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга то ће да наследе, и они што име његово воле боравиће тамо.