1Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма. Послушај, Боже, молитву моју; од моје се молбе не сакривај.
2Добро ме почуј и услиши ме. Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3од гласа противника, због притиска зликовца, јер навалише на мене невољу и у гневу замрзеше ме.
4У мени је срце моје устрептало и смртни ужас на мене је пао.
5Страх и стрепња дошли су на мене, језа ме је опхрвала.
6Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице? Ја бих да одлетим и скрасим се.
7Баш далеко ја бих одлетео, скрасио се у пустињи. Села
8Похитаћу у склониште своје, због ветра што ковитла и због олује.“
9Смети их, Господе, језик им расцепи; јер видим насиље и сукоб у граду.
10Дан и ноћ зидине му обилазе, у њему су злоба и страдање.
11У њему је разарање, с тргова му не нестају тлачење и превара.
12Јер није непријатељ тај који ме вређа — ја бих то претрпео; ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико — од њега бих се ја сакрио;
13већ ти — човек мени раван — пријатељ мој блиски који ме познаје;
14са ким сам се радо саветовао, у Дом Божији ишао у мноштву.
15Смрт нека их заскочи; у Свет мртвих нека живи оду, јер је зло тамо где бораве, у њима самима.
16Ја ћу Бога да зазовем и Господ ће да ме спасе.
17Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне; и он мој глас чуће.
18Откупиће у миру душу моју из боја против мене, јер је много оних што ми се противе.
19Чуће Бог, понизиће их онај што столује од давнина; Села оне што се не мењају и који се Бога не боје.
20Своју руку диже на оне с којима је у миру, свој савез раскида.
21Уста су му мека као масло, а рат му је у срцу; речи су му од уља мекше, а ипак су мачеви исукани.
22На Господа товар свој пребаци и он ће те подржати; праведнику неће дати никад да се затетура.
23А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму; крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће. А ја се у тебе уздам.