1Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам. Чујте ово, о, сви народи; послушајте, сви житељи света;
2потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.
3Моја ће уста објавити мудрост и размишљање срца мога биће разборито.
4Ухо своје приклонићу пословици, загонетку своју изложићу уз харфу.
5Од злих дана зашто да страхујем, кад кривица зликовачка опколи ме;
6баш оних што се у имање своје уздају, и обиљем се свог богатства хвале?
7Не може човек брата свог да откупи, не може за њега Богу накнаду да плати.
8Елем, висок је откуп за његов живот; довека је неизмирив
9да би довека живео и гроба не би видео.
10Јер човек види да мудар умире; да и безумник и онај без памети пропадају, да другима имања своја остављају.
11У себи мисле да им домови довека остају, и њихова места од поколења до поколења; именом својим земље називају.
12Тек, човек ни у раскоши не истрајава, већ је попут стоке што угине.
13То је пут њихов — лудило — али и оних што након њих уживају у њиховим говорима. Села
14Попут оваца одређени су за Свет мртвих, смрт ће их напасати. Праведни ће јутром владати над њима. Лик ће им прогутати Свет мртвих, далеко од њиховог дома.
15Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих, јер он ће ме прихватити. Села
16Не плаши се кад се било ко богати, када расте слава дома његовога.
17Јер кад умре, понети ништа неће; слава његова за њим неће сићи.
18А он себе у животу благосиља — и људи те хвале кад си себи добро учинио —
19али ће поћи поколењу својих предака, где довека светло видети неће.
20Човек у раскоши, а без разума је попут стоке што угине.