1За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих. Као што кошута чезне за потоцима, тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2Жедна ми је душа Бога, Бога живога. Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3Сузе су ми храна и дању и ноћу, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима, предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве, с мноштвом које слави празник.
5Што си ми клонула, душо моја, и што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља мог, Бога мог.
6Клонула је душа у мени, зато те спомињем из краја јорданског, и с Ермона, на гори Мисару.
7Дубина дубину дозива хуком слапова твојих, све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8Дању Господ шаље своју милост, а ноћу је песма његова са мном — молитва Богу живота мог.
9Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио? Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10Кости ми се ломе од ругања душмана мојих, док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11Што си ми клонула, душо моја, што уздишеш у мени? Богу се надај, јер опет ћу га славити, Спаситеља и Бога свог.