1Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов. Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком, држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох, али бол мој само жешћи поста.
3Запалило се срце у мени, у мислима мојим плануо је огањ, те ја проговорих својим језиком:
4„Објави ми, Господе, мој свршетак и колика је дужина мојих дана, да бих знао како сам пролазан.
5Ето, дао си ми дане не дуже од педља, и век је мој као ништа пред тобом; сваки човек, наизглед сигуран, тек је дашак. Села
6Баш као сенка човек пролази; узалуд се кида и скупља богатство, а не зна ко ће га побрати.
7Чему сада да се надам, Господе? Моја нада је у теби.
8Избави ме од свих мојих преступа, не дај да будем на подсмех безумнику.
9Ја сам нем, не отварам уста, јер ти си то са̂м учинио.
10Уклони свој бич од мене, изгибох од силине руке твоје!
11Кад опоменама караш човека због греха, као мољац растачеш што му је најдраже; да, сваки човек је тек дашак. Села
12Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај, не оглуши се о моје сузе, јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13Одврати свој поглед од мене, да одахнем, пре него што одем и не буде ме више.“