1Хоровођи. Слуге Господњег Давида. Преступ проговара из срца опаког, за страх Божији очи му не знају.
2Јер он ласка себи и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3Злобне су и заводљиве речи његових уста, престао је да показује мудрост, да чини добро.
4Он злобу смишља на постељи својој, предао се путу неваљалом, зла се не одриче.
5О, Господе, милост ти је до небеса, а верност ти је до облака.
6Праведност је твоја попут горе Божије, а твоја је правда дубина голема. Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7Како је скупоцена милост твоја, Боже, потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8Сите се изобиљем твога Дома, напајаш их реком твојих добара.
9Јер у теби је врело живота, у твом светлу ми видимо светло.
10Милост своју пружи онима који те познају, и праведност своју онима срца честитога.
11Нога поносита нек ми не прилази, рука зликоваца нек ме не протера.
12Ено, падоше они који раде злобно, срушени су и дићи се неће моћи.