1Давидов. Када се Давид претварао да је луд пред Авимелехом. Овај га је, затим, отерао, па је Давид отишао. Благосиљаћу Господа непрестано, стално ће га усне моје хвалити.
2Хвалиће се Господом моја душа; нека чују понизни, нека се радују.
3Величајте са мном Господа, заједно му узвисујмо име.
4Тражио сам Господа, и он ми одговори, од свих ме је страхова избавио.
5Ведри су они који гледају у њега, лице се њихово неће постидети.
6Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо, и од свих га је невоља избавио.
7Анђео Господњи табором окружује оне који га се боје; избавља их.
8Искусите и видите да је Господ добар, благо човеку што у њему уточиште нађе.
9Бојте се Господа, ви свети његови, јер нема оскудице за оне који га се боје.
10И млади лавови трпе и гладују, али онима што траже Господа, њима добра никаквог не мањка.
11Дођите, о, децо, и чујте ме, богобојазности ћу вас поучити.
12Који човек воли живот? Ко жели да добре дане види?
13Нек се твој језик од зла уздржи, нек ти усне не говоре лажи,
14зла се клони, а добро чини, тражи мир и за њим ти иди.
15Очи Господње мотре на праведне, и уши његове вапај им чују.
16Лице се Господње мршти на зликовце, да са земље помен им истреби.
17Господ чује кад праведни завапе, од свих невоља он их избавља.
18Близу је Господ онима са сломљеним срцем, он спасава оне са клонулим духом.
19Многа зла сналазе праведника, али Господ га избавља од свих.
20Он чува све кости његове, ниједна му се неће поломити.
21Зло ће убити опакога, а који мрзе праведника биће окривљени.
22Господ откупљује живот својих слугу; неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.