1Давидов. Благословен да је Господ, стена моја, што ми руке за рат и прсте за борбу увежбава;
2милосрђе моје и тврђава моја; моје уточиште и мој избавитељ; мој штит, онај у коме уточишите налазим и који ми мој народ покорава.
3О, Господе, шта је човек да за њега мариш и људски потомак да се са њим бавиш?
4Човек тек је даху налик и дани му бледе као сенка.
5О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш и дотакнеш брда да се пуше!
6Засевај муњом, нека се распрше! Стреле своје баци, нека се разбеже!
7Са висина руке пружи, избави ме; извади ме их бујица и из руку деце туђинаца;
8оних што устима својим обмањују и десницом својом заклињу се лажно.
9О, Боже, певаћу ти нову песму, на лири са десет струна ја свираћу теби;
10теби који царевима избављење дајеш; који Давида, слугу свога, спасаваш од мача опакога.
11Ослободи ме, избави ме из руке деце туђинаца, оних што устима својим обмањују и десницом својом заклињу се лажно.
12Тад синови наши нека буду као стабло горостасно у младости својој; наше ћерке нека буду попут шара стубова палате.
13Амбари ће наши бити пуни разноврсног рода; хиљаде ће ојагњити овце наше, и десет хиљада по пашњацима нашим.
14Волови ће теглити, неће бити разарања, неће бити бежаније и вриска се неће чути по трговима нашим.
15Благо народу коме тако буде! Благо народу коме Бог је Господ!