1Седели смо тамо, поред река Вавилона и плакали кад би се сетили Сиона.
2О тамошње смо врбе повешали харфе своје,
3јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму; мучитељи наши да се веселимо: „Певајте нам песму о Сиону!“
4Како да певамо Господњу песму у туђинској земљи?
5О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио, заборављена била и десница моја!
6Језик ми се за непце слепио ако те се не сетио, ако се не радовао Јерусалиму више него и најбољем своме!
7О, Господе, сети се Едомаца што су на дан пада Јерусалима говорили: „Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
8О, ћерко вавилонска, што ћеш бити разорена! Благо оном који ти узврати истом мером, онако како си чинила нама.
9Благо оном ко ти нејач зграби и о стену смрска!