Psalms 132
1 Песма поклоничка. О, Господе, Давида се сети и свих мука његових;
2 како се Господу заклео и заветовао Силном Јаковљевом:
3 „У шатор дома свога нећу ући, на постељу кревета свог нећу лећи;
4 очима сна нећу дати, ни капцима да се спусте;
5 док не нађем место за Господа, Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
6 Гле! Ми смо за то у Ефрати чули, у пољима јаримским нашли смо га.
7 Пођимо у Пребивалиште његово! Поклонимо се код подножја његових ногу!
8 Уздигни се, о, Господе, на место свог починка; ти и Ковчег Силе твоје!
9 Свештеници нек огрну правду, твоји верни нек радосно кличу.
10 Због Давида, слуге свога, не окрећи се од лица свог помазаника.
11 Давиду се истински заклео Господ и порећи неће: „Једног од твојих потомака поставићу на твој престо.
12 Ако синови твоји буду држали мој савез и прописе моје, што ћу их учити, и синови ће њихови довека седети на престолу твоме.“
13 Да, Господ је Сион изабрао, за Пребивалиште своје пожелео га је:
14 „Довека је ово место мог починка, ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
15 Шта му треба, даћу изобилно; убоге му нахранићу хлебом.
16 У спасење ћу му обући свештенике, верни ће му подцикивати, клицати.
17 Даћу да Давиду рог моћи узрасте, светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
18 У срамоту ја завићу душмане његове, а на њему његова ће круна да заблиста!“