1Немој нама, о, Господе, немој нама, већ имену своме славу подај, због милости своје и истине своје!
2Зашто народи да говоре: „Тај Бог њихов, где је?“
3А Бог наш је на небесима и он чини све што му се прохте!
4Сребро су и злато њихови идоли, људских руку дело.
5Са устима — а неми, са очима — а слепи;
6са ушима — а глуви и са носем који не мирише;
7са рукама које не пипају, са ногама које се не крећу и са грлом што ни глас да пусти.
8Такви ће да буду ти што су их начинили, сви који се у њих поуздају!
9Израиљу, у Господа се уздај! Он им је помоћник, он им је штит!
10Доме Аронов, у Господа се уздај! Он им је помоћник, он им је заштитник!
11Ви што стрепите од Господа, у Господа се уздајте! Он им је помоћник, он им је заштитник!
12Сетио се и нас Господ! Нек нас благослови, нека благослови дом Израиљев; нека благослови дом Аронов!
13Благословиће оне што стрепе од Господа, како мале тако и велике.
14Умножио вас Господ, и вас и децу вашу!
15Благословио вас Господ, Саздатељ небеса и земље!
16Небеса су Господња небеса, а земљу је дао потомцима људи.
17Преминули не славе Господа, ни сви што у покој иду;
18а ми Господа славимо сада и довека! Славите Господа!