1Песма. Псалам Давидов. Срце ми је вољно, Боже, да ти певам, да ти свирам бићем својим!
2Будите се, о, лиро и харфо, ја бих зору да пробудим.
3О, Господе, хвалићу те међу народима, славићу те међу туђинцима.
4Јер је велика милост твоја, поврх је небеса; до облака сеже верност твоја.
5Нека си узвишен врх небеса, Боже; слава твоја нек је над свом земљом.
6Десницом нас својом спаси, услиши нас, па да твоји миљеници избављени буду.
7У свом Светилишту Бог је објавио: „Заклицаћу, поделићу Сихем, премерићу долину Сокота.
8Мој је Галад, мој је Манасија; Јефрем ми је кацига на глави, а Јуда ми царско жезло.
9Моав ми је корито за прање, на Едом сам бацио сандалу, ускликнућу поврх Филистеје!“
10Ко ће мене да отпрати у град утврђени? А на Едом ко ће ме повести?
11Нећеш ли ти, о, Боже, који си нас одбацио, па с војскама нашим, Боже, више не корачаш?
12Помоћ дај нам испред противника, узалуд је људско избављење.
13Силно ћемо ступати са Богом, изгазиће наше противнике!