1Мудрост је кућу своју сазидала и за њу седам стубова исклесала.
2Поклала је своју стоку, вино своје зачинила, своју трпезу поставила;
3послала је слушкиње своје и позива са највиших градских места:
4„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“ А безумноме говори:
5„Дођите, једите моју храну и пијте вино које сам зачинила!
6Оканите се лаковерја и живећете, напредујте разумним путем.“
7Срамоту на себе навлачи ко подсмевача саветује, себи шкоди онај ко кори зликовца.
8Не прекоревај подсмевача да те не би замрзео, прекоревај мудрог и волеће те.
9Реци мудром и биће мудрији, поучи праведнога и ученији ће бити.
10Мудрост отпочиње богобојазношћу и знање познавањем Светог.
11Са мном ће се дани твоји умножити и година твог живота биће много.
12Ако си мудар, мудар си за своје добро, а ако си подсмевач, то ти је на терет.
13Безумље је жена горопадна, лаковерна и ничем поучена.
14Она седи на вратима своје куће, на градским узвишењима,
15довикује онима што путем пролазе и стазама својим право иду:
16„Нека овде сврати ко год је лаковеран!“ А безумноме говори:
17„Слатке ли су украдене воде, укусан ли је хлеб из потаје!“
18Али он не зна да су тамо покојници, да су њене званице у дубинама Света мртвих.