Proverbs 7
1 Сине мој, држи се мојих речи и заповести мојих, у себи их чувај.
2 Моје заповести чувај и живећеш, поуку моју ко зеницу свога ока.
3 Вежи их око прстију својих, упиши их на плочу срца!
4 Мудрости кажи „Сестро моја!“ и „рођеном“ проницљивост зови;
5 да те чувају од жене туђинке, од прељубнице слаткоречиве.
6 Елем, на прозору куће своје, кроз решетке гледао сам,
7 посматрао сам лаковерне и међу младићима запазио безумнога момка.
8 Пролазио је улицом, поред њеног угла и ишао према њеној кући,
9 поткрај дана, кад је сумрак, усред ноћи и помрчине.
10 И гле, пресрете га жена у одећи блуднице и превејаног срца;
11 нападна, јогунаста, ноге је у кући не држе;
12 сад је на улици, сад је на тргу, на сваком угла вреба у заседи.
13 И зграби га, пољуби га без стида на лицу и рече му:
14 „Имам кући месо жртава мира, јер сам данас испунила завете своје.
15 Зато сам изашла да те сретнем, баш тебе да тражим. И нашла сам те.
16 Свој сам кревет украсила засторима, шареним ланом из Египта;
17 смирном, алојом и циметом лежај сам намирисала.
18 Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом. Хајде да се науживамо у љубави!
19 Јер муж није у кући својој, на далеки пут је отишао;
20 са собом је понео кесу с новцем и неће доћи кући до дана пуног месеца.“
21 Тако га је намамила својом уверљивом причом, наговорила га својим заводљивим уснама.
22 И он је одмах кренуо за њом, као во на клање ишао је и као безумник окован за казну;
23 док му стрела не прободе јетру, као птица што у замку срља он и не зна да ту главу губи.
24 Зато ме послушајте, синови, и пазите на оно што вам говорим!
25 Нека ти срце не застрани на путеве њене и не лутај по њеним стазама.
26 Јер многе смртно рањене је оборила и нема броја људима које је побила.
27 Кућа је њена на путевима за Свет мртвих, а они силазе у одаје смрти.