Proverbs 5
1 Сине мој, пази на моју мудрост и послушај добро разборитост моју,
2 домишљатост да очуваш и уста да ти очувају знање.
3 Јер са усана блуднице мед цури, заводљиве речи мекше од уља.
4 Али на крају је као пелен горка и оштра као мач двосекли.
5 Ноге јој силазе у смрт, до Света мртвих ноге јој допиру.
6 Она не мари за пут живота, стазе јој врлудају, а она то не зна.
7 Зато ме послушајте, децо, и не одступајте од онога што вам казујем.
8 Заобиђи је надалеко и не примичи се улазу њене куће,
9 да не би другима дао образ свој и окрутном човеку године своје;
10 да туђинци не би испили ти снагу и труд ти остао у кући туђина;
11 да не би кукао на своме свршетку када ти пропадне и тело и здравље.
12 И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену, док ми је срце презирало укор.
13 Нисам слушао глас свога учитеља, нисам послушао васпитаче своје.
14 Умало нисам пао у свакојако зло усред збора и усред заједнице.“
15 Пиј воду са свога бунара, жубор воду са извора свога.
16 Зар ће се разливати извори твоји по пољима и потоци воде по трговима?
17 Нека они буду само твоји, а не туђинаца што су са тобом.
18 Да је благословен извор твој! Радовао се ти са женом младости своје!
19 Она ти је кошута вољена и срна мила. Наслађуј се увек грудима њеним, љубављу њеном се опијај стално.
20 Зашто би се опијао, сине мој, са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21 Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима и он их одмерава.
22 Покварењака ће поробити кривице његове, биће спутан везама његовог греха.
23 И умреће, јер није имао одгој, застраниће због величине своје будалаштине.