1Сине мој, пази на моју мудрост и послушај добро разборитост моју,
2домишљатост да очуваш и уста да ти очувају знање.
3Јер са усана блуднице мед цури, заводљиве речи мекше од уља.
4Али на крају је као пелен горка и оштра као мач двосекли.
5Ноге јој силазе у смрт, до Света мртвих ноге јој допиру.
6Она не мари за пут живота, стазе јој врлудају, а она то не зна.
7Зато ме послушајте, децо, и не одступајте од онога што вам казујем.
8Заобиђи је надалеко и не примичи се улазу њене куће,
9да не би другима дао образ свој и окрутном човеку године своје;
10да туђинци не би испили ти снагу и труд ти остао у кући туђина;
11да не би кукао на своме свршетку када ти пропадне и тело и здравље.
12И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену, док ми је срце презирало укор.
13Нисам слушао глас свога учитеља, нисам послушао васпитаче своје.
14Умало нисам пао у свакојако зло усред збора и усред заједнице.“
15Пиј воду са свога бунара, жубор воду са извора свога.
16Зар ће се разливати извори твоји по пољима и потоци воде по трговима?
17Нека они буду само твоји, а не туђинаца што су са тобом.
18Да је благословен извор твој! Радовао се ти са женом младости своје!
19Она ти је кошута вољена и срна мила. Наслађуј се увек грудима њеним, љубављу њеном се опијај стално.
20Зашто би се опијао, сине мој, са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима и он их одмерава.
22Покварењака ће поробити кривице његове, биће спутан везама његовог греха.
23И умреће, јер није имао одгој, застраниће због величине своје будалаштине.