1Када тврдоглави још више отврдоглави упркос карању, сломиће се ненадано и неће му бити лека.
2Кад се множе праведници, народ се радује, а кад зликовац завлада, народ уздише.
3Оца свог радује човек који воли мудрост, а с блудницом ко се дружи, иметак свој ружи.
4Цар по правди земљу гради, а грамзиви тлачитељ је разграђује.
5Човек што ласка ближњем своме мрежу шири ногама његовим.
6У греху је замка зликовачка, а праведник кличе и весели се.
7Праведник разуме случај сиромаха, а неправедник за ту ствар не мари.
8Подсмевачи град разјаре, а мудри стишавају гнев.
9Кад се мудар човек суди с човеком немудрим, љутио се ил’ смејао, починка му нема.
10Крвници мрзе човека без мане, а праведни му душу штите.
11Сву ћуд своју истреса безумник, а мудар се повлачи и стишава.
12Владар који слуша лажи имаће за слуге све саме зликовце.
13И сиромаху и тлачитељу једно је заједничко: обојици Господ просветљује очи.
14Довека ће стајати престо цара што убогом суди по истини.
15Шиба прекора доноси мудрост, а дете распуштено срамоти своју мајку.
16Кад се злобници умножавају, умножавају се и греси, али ће праведници гледати њихову пропаст.
17Опомени свога сина и донеће ти спокој, и донеће радост души твојој.
18Где виђења нема, народ се разузда; а како је благословен човек што се поуке држи!
19Речима се не поправља слуга, јер ако их и разуме, он се не одазива.
20Видиш ли човека брзоплетог у говору? Више је наде за безумног него за њега.
21Ко свом слузи од малена повлађује за невољу крај му спрема.
22Разјарени свађу започиње, горопадни обилује гресима.
23Бахатост унижава човека, а понизни завређује част.
24Ко се дружи са лоповом мрзи душу своју, јер он чује клетву, али је прећути.
25Страх човеку замку поставља, а збринут је онај што се у Господа узда.
26Многи траже владареву наклоност, али од Господа је правда за човека.
27Неправедник је мрзак праведницима, а злобницима је мрзак човек честитог живота.