1За жељом својом жуди саможиви човек, на мудрост се сваку изнервира.
2Безумник не ужива у разборитости, него у разоткривању свога срца.
3Када дође зао човек долазе и презир и брука са срамотом.
4Дубоке су воде речи у устима људским и врело мудрости поток је набујали.
5Страшно је држати страну неправеднику да би праведнику одузели правду.
6У свађу срљају усне безумника и батине му уста призивају.
7Безумника руше сопствена уста и усне му живот вребају.
8Речи клеветника су као посластице што у стомак клизе.
9Ко је лењ у послу своме побратим је великом расипнику.
10Име је Господње моћна кула у коју се на висину склања праведник.
11Богатство је богатоме попут утврђења, попут зида високога у машти његовој.
12Срце се човека узнесе пред пропаст, а пре части долази понизност.
13Будаласт је и срамотан онај који узвраћа реч пре него је чуо.
14С болешћу се својом носи дух у човеку. Али ко се носи с духом утученим?
15Знању тежи срце промућурног, а и ухо мудрог предано је њему.
16Човек даром себи пут отвара и он га одводи пред велике људе.
17У праву је ко је први у својој парници, али онда дође његов ближњи па га испитује.
18Жреб прекида размирице и неслогу међу моћницима.
19Увређени брат је тврђи од утврђеног града и размирице су као решетка тврђаве.
20Плодом уста својих сити човек стомак свој, сити га плодом усана својих.
21Језик влада и животом и смрћу; ко га воли, јешће његов плод.
22Ко нађе жену, нашао је благо, благодат је добио од Господа.
23Молећиво сиромах беседи, а богаташ оштро одговара.
24Човек с много пријатеља може и да страда, али има пријатеља приснијих од брата.