1Мудре приче Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:
2да се стекну мудрост и укор, поука разумним речима;
3да се прими укор, размишља о правди, о праведности и честитости;
4да̂ се разборитост лаковернима, знање и домишљатост младима.
5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати, нека учени добије мудар савет:
6да проникне поуку, загонетку, речи мудрих и њихове приче.
7Знање отпочиње богобојазношћу, а мудрост и прекор будале презиру.
8Сине мој, послушај поуку оца свога и мајке своје савет не одбацуј.
9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави и привесци око твога врата.
10Сине мој, ако ли те грешници заводе, ти не пристај.
11Кажу ли: „Хајде с нама, у заседу да легнемо, крв невиног и недужног хајде да вребамо!
12Хајде да их попут Света мртвих прогутамо, и живе и једре, као оне што у раку иду.
13Покупимо сва добра, све благо! Накрцајмо своје куће пленом!
14Са нама ћеш добитак да делиш, нек нам свима буде једна кеса.“
15Сине мој, немој ићи путем с њима, не дај нози на њихове стазе.
16Јер им ноге ка злу трче и срљају да крв лију.
17Узалуд се шири мрежа наочиглед птице.
18Али они чекају у заседи крв своју, вребају свој живот.
19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак, живота коштају.
20Мудрост по улицама виче, по трговима диже глас свој;
21по раскршћима, у највећој вреви објављује, на улазима градских врата казивања своја даје:
22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност; докле ћете, ругачи, у ругању уживати; докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23Обратите се по прекору моме. Ево, излићу вам духа свога, објавићу вам своје речи.
24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили, пружала сам руку, а нико марио није;
25све моје савете сте занемарили и прекоре моје нисте прихватили.
26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој, ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27кад ваша страхота прође као разарање и пропаст ваша као олуја када хучи, када вас задесе мука и невоља.
28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати, тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29Зато што су мрзели знање и нису изабрали богобојазност;
30мој савет нису послушали и одбацили су сваки мој прекор.
31Зато ће јести плод свог пута, прејешће се савета својих.
32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво, а будале сатрће лакомисленост.
33А ко мене слуша живеће спокојно, сигуран, без бојазни од недаћа.“