Philippians 2
1 Ако сте, дакле, примили икакву утеху по Христу, икакво љубављу прожето охрабрење, ако имате икакво заједништво са Духом, ако сте примили икакво милосрђе и саосећање,
2 испуните ме, онда, радошћу: свој ум усмерите на исто, имајте исту љубав, будите једнодушни, на једно мислећи.
3 Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе.
4 Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других.
5 У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:
6 Он, по обличју Бог, није сматрао да бити једнак Богу, јесте плен који треба отимати,
7 него је лишио себе части, узевши обличје слуге, поставши сличан људима. Као човек се појави,
8 те понизи себе самог, и поста послушан до смрти, до смрти на крсту.
9 Бог га зато преузвиси, и дарова му име, име које је над сваким именом,
10 да се пред именом Исусовим, свако колено приклони, оних на небу, на земљи, и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.
12 Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење.
13 Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно.
14 Све чините без гунђања и расправљања,
15 да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру,
16 чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.
17 Но, ако се и приносим као жртва изливница за вас у служби ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.
18 Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
19 Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја охрабрим када сазнам како сте ви.
20 Немам, наиме, никог толико блиског себи ко би се тако ваљано бринуо о вашим потребама.
21 Јер сви траже своје, а не оно што припада Христу Исусу.
22 Али ви знате за његову прокушаност, да је, као дете са оцем, заједно са мном служио у навештавању Радосне вести.
23 Надам се, дакле, да ћу вам њега послати чим видим како стоје ствари са мном.
24 Уверен сам у Господу да ћу ускоро и ја лично доћи.
25 Ипак, сматрам за потребно да вам пошаљем Епафродита, мог брата, сарадника и саборца, који је од вас послан да ми се нађе у потребама.
26 Јер, он је чезнуо за свима вама и био узнемирен што сте чули да је болестан.
27 И заиста је тако оболео да је скоро умро, али Бог му се смиловао, и не само њему, него и мени, да ми не дође жалост на жалост.
28 Утолико више желим да га пошаљем, да бисте се обрадовали када га видите, и да бих ја мање бринуо.
29 Примите га, стога, са свом радошћу и цените такве.
30 Јер он је ради Христовог дела скоро умро, изложивши свој живот погибељи да надопуни оно у чему ми ви нисте могли послужити.