Bible

1 Сва је заједница Израиљаца дошла у пустињу Цин првог месеца. Народ је боравио у Кадису. Тамо је умрла Марија, и тамо су је сахранили. 2 Али пошто није било воде за заједницу, они су се окупили против Мојсија и Арона. 3 Народ се препирао с Мојсијем, говорећи: „Камо среће да смо изгинули кад су наша браћа изгинула пред Господом! 4 Зашто сте довели збор Господњи у ову пустињу? Да помремо и ми и наша стока? 5 Зашто сте нас извели из Египта? Да нас доведете на ово ужасно место? Нема овде ни жита, ни смокава, ни лозе, ни нарова, а нема ни воде за пиће!“ 6 Мојсије и Арон напусте збор и дођу на улаз у Шатор од састанка, па падну ничице. Тада им се указала слава Господња. 7 Господ рече Мојсију: 8 „Узми штап, и окупи збор, ти и твој брат Арон, па на њихове очи нареди стени да из ње потече вода. Тако ћеш из стене извести воду за њих и напојити заједницу и њихову стоку.“ 9 Мојсије узме штап пред Господом, како му је заповедио. 10 Кад су Мојсије и Арон окупили збор пред стеном, Мојсије им рече: „Чујте, ви бунтовници! Хоћемо ли вам извести воду из ове стене?“ 11 Затим Мојсије подиже руку и двапут удари својим штапом по стени. Вода изби у обиљу, па је пила и заједница и њихова стока. 12 Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали, те нисте објавили моју светост пред очима Израиљаца, нећете увести овај збор у земљу коју сам им дао.“ 13 То су воде Мериве, где су се Израиљци свађали са Господом, и где је преко њих објавио своју светост. 14 Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома: „Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. 15 Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. 16 А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта. Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. 17 Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“ 18 Али Едом одговори: „Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ 19 Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ 20 „Не пролази!“ — одговори он. Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. 21 Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега. 22 Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. 23 На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: 24 „Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. 25 Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. 26 Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“ 27 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. 28 Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. 29 Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.