1Јао онима који зло спремају, који кују неправду на постељама својим! Кад осване, онда то и чине, јер је сила у руци њиховој.
2Зажеле њиве — отимају их; и куће — одузимају их. Они тлаче човека и дом његов, човека и његово наследство.
3Зато овако каже Господ: „Ево, роду овом спремам зло. Из њега нећете своје вратове извући и нећете надмено ићи, јер ће доћи време зла.
4Тога ће дана о вама с подсмехом причати, нарицаће нарицаљку: ’Збило се — рећи ће. Сатрвени смо сасвим. Мењао је део народа мога. Како га је отргнуо од мене! Наша је поља дао отпадницима.’“
5Зато нећеш имати никога ко би ти жребом мерио ужетом земљу у збору Господњем.
6„Не балите пророштвима“ — пророкују они — „Не пророкујте о тим стварима! Неће се на нас обрушити.“
7Кажеш ли ти, о, доме Јаковљев: „Је ли Дух Господњи нестрпљив? То ли су његова дела?“ „Не чине ли моје речи добро ономе који исправно живи?
8Колико јуче мој се народ подигао као непријатељ. Скидате са хаљине плашт онима који спокојно пролазе, као они који се из битке враћају.
9Жене мог народа терате из њихових вољених кућа, од њихове деце славу моју довека узимате.
10Устаните и идите јер ово није место починка. Зато што је нечисто, биће разорено и биће то страховито разарање.
11Ако човек лажов, што иде низ ветар, слаже — пророковаћу ти о вину и жестоком пићу — тај ће бити пророк овом народу.
12Заиста, окупићу, Јакове, све вас. Заиста, заједно ћу окупити остатак Израиљев. Учинићу их попут оваца у тору, попут стада посред паше његове, да од људи буде ларма.
13Пред њима ће ићи онај што продире, па ће и они продрти, проћи кроз врата и изаћи кроз њих. Њихов ће цар ићи пред њима и Господ на њиховом челу.“