1Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи.
2Пет од њих било је неразумно, а пет мудро.
3Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље;
4мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље.
5Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.
6О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’
7Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке.
8Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’
9Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’
10Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.
11Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’
12Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’
13Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.
14То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање.
15Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао.
16Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет.
17Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два.
18А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.
19После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима.
20Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’
21Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
22Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’
23Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’
24Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао.
25Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’
26Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао?
27Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.
28Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата.
29Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има.
30А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’
31А када Син Човечији дође у својој слави и сви анђели с њим, онда ће он сести на свој славни престо.
32И сабраће се пред њим сви народи, а он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца.
33Овце ће поставити себи с десне стране, а јарце с леве.
34Тада ће Цар рећи онима са десне стране: ’Ходите ви, благословени од мога Оца, примите Царство које је било приправљено за вас од постанка света.
35Јер, био сам гладан и ви сте ме нахранили; био сам жедан и ви сте ме напојили; био сам странац и ви сте ме угостили;
36био сам го и ви сте ме обукли; био сам болестан и ви сте ме посетили; био сам у тамници и ви сте ме обишли.’
37Тада ће га упитати они праведници: ’Господе, када смо те видели гладног и нахранили те, или жедног и напојили те?
38Када смо те видели као странца и угостили те, или голог и обукли те?
39Када смо те видели болесног, или у тамници и посетили те?’
40А Цар ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико сте учинили једном од ове моје најнезнатније браће, мени сте учинили.’
41Потом ће рећи онима с леве стране: ’Одлазите од мене, проклети, у огањ вечити приправљен за ђавола и за његове анђеле!
42Јер, био сам гладан, а ви ме нисте нахранили; био сам жедан, а ви ме нисте напојили;
43био сам странац, а ви ме нисте угостили; био сам го, а ви ме нисте оденули; био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.’
44Тада ће га они упитати: ’Господе, када смо те видели гладног, или жедног, или као странца, или голог, или болесног, или у тамници, а да се нисмо побринули за тебе?’
45А он ће им одговорити: ’Заиста вам кажем, уколико то нисте учинили једном од ових најнезнатнијих, нисте учинили ни мени.’
46Стога ће они отићи у вечну казну, а праведници у живот вечни.“