Bible

1 Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2 Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3 Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4 У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5 А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6 Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда. 7 Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8 Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9 Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса. 10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11 Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење. 12 Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“ 13 Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“ Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14 (Било је око пет хиљада мушкараца.) Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15 Они тако учинише, те сви поседаше. 16 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17 Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба. 18 Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“ 19 Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“ 20 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „ Ти си Христос Божији.“ 21 Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22 Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“ 23 Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26 А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“ 28 А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29 Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30 Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31 који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти, коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32 Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33 Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори. 34 Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35 Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36 Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели. 37 Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38 Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39 Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40 Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“ 41 Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“ 42 Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43 Сви су били задивљени Божијим величанством. Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44 „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45 Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе. 46 Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47 Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48 па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“ 49 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“ 50 Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“ 51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село. 57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“ 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве — рече му Исус — а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“