Bible

1 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“ 6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“ 9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог. 11 Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. 12 Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“ 14 Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ 15 Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци. 16 Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ 17 Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима. 18 Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“ 20 Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“ 21 Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. 22 Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 23 Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“ 24 Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на краљевским дворовима. 26 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 27 То је онај о коме је писано: ’Ево, шаљем посланика свога испред твога лица, који ће ти пут приправити.’ 28 Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“ 29 Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. 30 Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти. 31 Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? 32 Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој: ’Свирали смо вам, а ви нисте играли, јадиковали смо, а ви нисте плакали!’ 33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ 34 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ 35 Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“ 36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, 38 па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем. 39 А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“ 40 Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“ „Кажи, учитељу“ — одговори он. Исус рече: 41 „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. 42 Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“ 43 Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“ 44 Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. 45 Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге. 47 Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“ 48 А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ 49 Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“ 50 Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“