1Била је петнаеста година владавине цара Тиверија. Тада је Понтије Пилат управљао Јудејом, Ирод је владао Галилејом, а његов брат Филип Итурејом и Трахонитидом, док је Лисанија управљао Авилином.
2Првосвештеници су били Ана и Кајафа. У то време је Бог позвао Јована, Захаријиног сина, који је био у пустињи.
3Јован је прошао целу област око реке Јордан проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха.
4Овако је, наиме, написано у Књизи пророка Исаије: „Глас једног пустињом одзвања: ’Пут Господњи приправите; друмове за њега поравнајте.
5Свака ће се долина испунити, спустиће се свака гора и брежуљак; што је стрмо, постаће равно, што је неравно, постаће глатко,
6и сваки човек ће видети спасење Божије.’“
7Много народа је долазило к Јовану да их крсти, али он им је говорио: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим?
8Него, донесите плодове који доказују покајање. И не говорите у себи: ’Авра̂м је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Авра̂му.
9Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.“
10Народ га је питао: „Шта онда да чинимо?“
11Јован им одговори: „Ко има две кошуље, нека да̂ једну ономе ко нема и ко има храну нека чини слично.“
12Дошли су и порезници да се крсте, па су и они упитали Јована: „Учитељу, шта ми да чинимо?“
13Јован им рече: „Не узимајте више од онога што је прописано.“
14И војници га упитају: „А шта да чинимо ми?“ Јован им одговори: „Не изнуђујте новац ни од кога и никога лажно не оптужујте, него будите задовољни својом платом.“
15У народу се пробудила нада, па су се сви питали о Јовану: „Да није он Христос?“
16Јован им свима одговори: „Ја вас крштавам водом, али после мене долази неко ко је моћнији од мене. Ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем.
17У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“
18Јован је и на много других начина подстицао народ и навештавао Радосну вест.
19А Јован је јавно прекоревао и тетрарха Ирода, због тога што је овај живео са Иродијадом, женом свога брата, и због свих злодела која је починио.
20На све то, Ирод је додао још једно злодело: бацио је Јована у тамницу.
21Пошто се крстио сав народ, крстио се и Исус. Док се молио, отворе се небеса,
22те Дух Свети сиђе на њега у облику голуба. Тада се зачуо глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“
23Исус је имао око тридесет година када је почео да делује. Свет је мислио да је он био Јосифов син, а потомак: Илијев,
24Мататов, Левијев, Мелхијев, Јанејев, Јосифов,
25Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев,
26Ма̂тов, Мататијин, Симеинов, Јосихов, Јодин,
27Јохананов, Рисин, Зоровавељов, Салатилов, Ниријев,
28Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмадамов, Иров,
29Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев,
30Симеунов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов,
31Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов,
32Јесејев, Овидов, Возов, Салин, Насонов,
33Аминадавов, Админов, Арнијев, Есронов, Фаресов, Јудин,
34Јаковљев, Исаков, Авра̂мов, Тарин, Нахоров,
35Серухов, Рагавов, Фалеков, Еверов, Салин,
36Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов,
37Матусалин, Енохов, Јаредов, Малалеилов, Каинамов,
38Еносов, Ситов, Адамов, Божији.