Luke 20
1 Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине.
2 Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“
3 Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми:
4 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“
5 Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’
6 А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“
7 Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.
8 Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
9 Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време.
10 Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку.
11 Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку.
12 Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.
13 Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’
14 Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’
15 Тако га избацише изван винограда и убише. Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима?
16 Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“ Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“
17 Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано: ’Камен што су зидари одбацили, постаде камен угаони’?
18 Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
19 Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.
20 Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили.
21 Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу.
22 Да ли је допуштено давати порез цару или не?“
23 Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао:
24 „Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“
25 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“
26 Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.
27 Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема ускрсења, и упитају га:
28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’
29 Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце.
30 Тако и други.
31 И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода.
32 На крају умре и жена.
33 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“
34 Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају.
35 Али они које Бог удостоји ускрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати.
36 Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих.
37 Па и Мојсије је показао да мртви ускрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Авра̂мовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим.
38 Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“
39 Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“
40 Нико се више није усуђивао да га о чему запита.
41 Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син?
42 Наиме, са̂м Давид каже у књизи Псалама: ’Рече Господ Господу моме: „Седи мени с моје десне стране,
43 док душмане не положим твоје, за твоје ноге постоље да буду.“’
44 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
45 Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима:
46 „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама.
47 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“